Od kocke država ima i prihode i glavobolju

Zbog štete koju kocka nanosi pojedincima i porodicama, Mađarska je najavila zabranu slot-aparata na svojoj teritoriji. Na vest iz severnog susedstva, srpska industrija igara na sreću odgovara da se kocka i klađenje ne mogu iskoreniti zbog čega je bolje da ostanu pod okriljem zakona, a za dalju regulaciju tržišta zalaže se i medicinska struka, suočena sa većim brojem zavisnika od pokera, ruleta i sportskih prognoza.

Vlada u Budimpešti je predložila zakon koji predviđa ostanak slot-mašina u samo tri kockarnice u zemlji. Prethodno je desetkovala broj aparata – od 25.000 slot-mašina danas ih je zvanično 2.000 i to zahvaljujući petostrukom povećanju poreza prošle godine.

Prema podacima Uprave za igre na sreću, koja radi u okviru Ministarstva finansija, u Srbiji radi 19.354 aparata za kockanje, od kojih su 3.632 baš slot-mašine. Nemaju podatak o broju korisnika.

– Pošto elektronski sistem praćenja nije uspostavljen, ne možemo da imamo pravu informaciju o broju igrača na slot-mašinama – kažu u upravi.

Ono što se zna, i to zahvaljujući podacima „Jakte”, udruženja priređivača igara na sreću, jeste da ova industrija godišnje upumpa oko 47 miliona evra u državni budžet Srbije.

– Naša industrija treba da bude uređena zbog poreza i smanjivanja crnog tržišta – kaže Mirjana Aćimović, predsednica ovog udruženja.

– Država može da zabrani kocku, ali ako je dozvoli, onda uslovi moraju da važe za sve. Po mom mišljenju, iza ove odluke u Mađarskoj stoji lobi onlajn kladioničara i zato se otežava kockanje na slot-aparatima.

Naša sagovornica dodaje da je potencijal ove industrije u Srbiji pola milijardi evra, kao i da je jedna od glavnih nevolja u tome što je „crno tržište dvaput veće od ozakonjenog” .

– Legalno tržište se smanjilo za trideset odsto.

Udruženja priređivača igara na sreću ističu da na svoju industriju gledaju kao na industriju zabave i da zato rade sa državom da se pomogne zavisnicima od kocke i klađenja. Oni koji traže sreću, zaradu i uzbuđenje za džek-potom, dobijajući dugove i glavobolju, javljaju se državnim i privatnim centrima za odvikavanje, a postoje i besplatne SOS linije.

– Uglavnom nas zovu rođaci kockara koji u najvećem broju imaju između 20 i 30 godina – kaže dr Ivica Mladenović, psihijatar i predsednik kluba „Šansa”, udruženja građana za borbu protiv patološkog klađenja.

Osim besplatne telefonske linije, zavisnicima je na raspolaganju i savetovalište ovog udruženja.

– Mesečno primimo između 10 i 20 poziva, a dođe nam između tri i pet osoba koje traže pomoć. Najveći broj onih koji se javljaju, 80 ili 90 odsto, zavisnici su od elektronskog ruleta. Preostalih deset odsto su oni koji imaju problem sa slot-mašinima, sportskom prognozom i drugim igrama na sreću.

Industrija podseća da su se ljudi oduvek kockali i da uvek nađu način za to.

– Bolje je onda sve to ozakoniti i regulisati naknade i takse – zaključuje Mirjana Aćimović.

Dr Mladenović veruje da mađarski predlog (koji tek treba da bude usvojen u parlamentu), nije dobar.

– Lek je u regulaciji tog tržišta. Zabranama se ništa ne postiže, posebno ne u eri interneta.

----------------------------------------------

Kampanja nesrećnog kockara

Mirjana Aćimović kaže da je u Mađarskoj došlo do pomenute inicijative posle duže kampanje:

– Dugo je u medijima kružila ispovest bivšeg kockara koji je tvrdio da je sve izgubio zbog kocke. Time je javnost senzibilisana. Pitam ko stoji iza toga i mislim da odgovor leži u tome da će se sada olakšati klađenje na internetu.