"Kuprom" nije prošao kod kuće

Od našeg dopisnika
Bukurešt, 19. marta – U Rumuniji se na kupovinu RTB Bor od strane ovdašnje privatne kompanije "Kuprom" gleda sa velikim interesovanjem. Mediji su taj "lov na najveću rumunsku investiciju u inostranstvu" ("Gazeta finančijara") pratili već više meseci. Naravno, osnovu i smer informacija pružali su sami vlasnici "Kuproma", koji naglašavaju svoje "jake" veze sa Dojče bankom i poznatom finansijskom kućom "Meril Linč", od kojih se nadaju da će i dobiti kredit za isplatu Bora u vrednosti od 600 miliona dolara. Sam "Kuprom" nema tih para. Uostalom, on će kao garanciju za dobijeni kredit založiti i tek preuzeti deo imovine RTB Bor.

Ali, provlačile su se i informacije iz kojih se moglo zaključiti da ono što "prolazi" u Srbiji, ne "proizlazi" u Rumuniji.

Primerice, rumunska država, u čijim se rukama još nalaze dva poznata rudnika bakra – "Moldomin" (iz Nove Moldave, na obali Dunava, preko puta Srbije) i "Kuprumin" (iz Abruda) – nije prihvatila ponudu "Kuproma" za preuzimanje tih rudnika bakarne rudače za 150 miliona dolara. Kao što se zna "Kuprom" ne raspolaže svojim rudnicima. Razlog za odbijanje ponude ležao je o tome što država nije prihvatila finansijske garancije "Kuproma", koji je, po rečima potpredsednika kompanije Horija Pitulea, potrebnih 150 miliona dolara hteo da "nabavi" preko "bankarskih kredita i lizinga". Dakle, da se osloni na tuđe pare pomoću "finansijskog inžinjeringa".

A ovo se dešavalo baš u vreme kada je "Kuprom" potpisivao ugovor sa srpskim vlastima o kupovini Bora, gde se radilo o znatno većim parama.

Iz sličnih razloga rumunske vlasti odbacile su i ponudu "Kuproma" da za 13 miliona dolara otkupi poznatu krajovsku fabriku "Elektroputere". Do odbijanja ponude došlo je iako je "Kuprom" pristao da na sebe preuzme i dug "Elektroputere" od čak 22 miliona dolara.

Po svemu sudeći, ovde se malo veruje u poslovni bonitet "Kuproma" potreban za pozamašnije transakcije. Jer, rumunska država se u više mahova opekla u svom poslovanju sa onima koji se služe riskantnim finansijskim konstrukcijama.

Oko prodora "Kuproma" u Srbiju ovde se mogu zapaziti i drugi prizvuci kao, na primer: dobro je što se "naš" kapital približava "našim ljudima" u dijaspori. Misli se na Vlahe u dolini Timoka, koje mnogi ovde uvrštavaju u Rumune. Pri tome se dodaje da "nešto slično i Mađari rade sa nama". To jest da masovno ubacuju svoj kapital u rumunsku Transilvaniju, gde postoji velika koncentracija mađarskog (manjinskog) življa.Čuje se i mišljenje da potez "Kuproma" u Srbiji odgovara širim rumunskim namerama u regionu. Tako bukureštanska "Gazeta finančijara" ocenjuje da "mladi i veoma energični vlasnici Kuproma", bivši bankari i advokati, koji su bukvalno ni iz čega stvorili "iznenađujuće unosni holding" (na osnovu kupovine dve propale domaće državne fabrike bakra – topionice i rafinerije u Baja Mare i valjaonice u Zalauu), "hoće da ostvare jednu jugoistočnoevropsku imperiju bakra".

Ipak, u Bukureštu se tvrdi da se sve dešava u duhu i prema pravilima "evropske" tržišne privrede.

Milan Petrović

-----------------------------------------------------------

Sindikalci RTB Bor sa Bubalom i Naumovim

Od izuzetne je važnosti da se proces privatizacije Rudarsko-topioničarskog basena (RTB) Bor okonča do kraja i Agencija za privatizaciju striktno će pratiti izvršenje svih ugovornih obaveza kupca, zaključeno je na jučerašnjem sastanku u Ministarstvu privrede.

Kako je saopšteno iz Ministarstva, to se posebno odnosi na pitanja koja se tiču kupoprodajne cene, obaveznih investicija i sprovođenja socijalnog programa koji su usvojili reprezentativni sindikati RTB Bor. Sastanak "o procesu privatizacije RTB Bor, koji je izazvao veliku pažnju među zaposlenima i građanima Bora", održan je na zahtev Samostalnog sindikata metalaca Srbije RTB Bor.

Na sastanku su predstavnicima Sindikata razjašnjene sve tražene tačke ugovora o prodaji imovine RTB Bor, a zbog kratkog vremena i zakonskih ograničenja dogovoreno je da kompletan ugovor o prodaji imovine RTB Bor predstavnici Sindikata mogu od danas pregledati u Agenciji za privatizaciju i razjasniti eventualne nejasnoće.