Bleru i Bušu preti Hag

Četiri godine posle pokretanja najvećeg rata današnjice, američki predsednik Džordž Buš i britanski premijer Toni Bler ušli su u fokus Međunarodnog krivičnog suda (MKS), nakon predloga Sudana da sud u Hagu, koji već istražuje ratna nedela u provinciji Darfur, ispita i ratna dejstva i zločine koalicionih snaga u Iraku.
"Toni Bler i Džordž Buš mogli bi se naći na optuženičkoj klupi suda u Hagu povodom optužbi da su koalicione snage počinile ratne zločine u Iraku", izjavio je prošlog vikenda glavni tužilac MKS argentinski advokat Luis Moreno Okampo (55).

Glavni tužilac MKS-a od 2003. godine, Okampo je istovremeno izrazio spremnost da pokrene istragu o ratnim nedelima u Irak. Okampo je zatražio od arapskih zemalja, a naročito od zvaničnog Bagdada, da potpišu pristupnicu MKS, kako bi ovaj sud mogao i zvanično da postupa po optužbama o ratnim zločinima koalicionih snaga u Iraku. "Frustrira nas uverenje arapskog sveta da je MKS naklonjen Zapadu ", priznao je Okampo.

Izgledi da se Bler i Buš nađu na haškoj optuženičkoj klupi zbog "slučaja Irak" su neizvesni: Velika Britanija je ratifikovala nadležnost ovog suda za slučaj ratnih zločina, dok SAD i Sudan (kao ni Rusija, Kina...) nisu.

"Frustracija" o kojoj ovih dana javno govori glavni tužilac MKS-a Okampo ima, međutim, realan povod. Najveća afrička država Sudan je, naime, prošlog vikenda prekinula svaku dalju saradnju sa MKS, proglašavajući ga "nadalje" nenadležnim.

Na vest da je sud u Hagu spreman da prosledi Interpolu međunarodne poternice protiv dvojice prvooptuženih za ratna nedela u Darfuru, zvanični Kartum je odmah najavio da će blokirati dalje izdavanje ulaznih viza zvaničnicima MKS. "Sudan nema nameru da izručuje svoje državljane sudu u Hagu. Sudansko pravosuđe je kompetentno da se bavi slučajevima eventualnog kriminala na svojoj teritoriji", saopšteno je posle nedeljne sednice sudanske vlade, iza zatvorenih vrata, u Kartumu.

U najnovijoj fazi zaoštravanja odnosa sa Svetskom organizacijom, zvanični Kartum je juče optužio i UN Komisiju za ljudska prava u Ženevi za prozapadnu pristrasnost.

"Zvanični Kartum je već odlučio da suspenduje svaku saradnju sa sudom u Hagu posle optužbi  iz tog suda da su sudanski zvaničnici umešani u ratne zločine u Darfuru. Istovremeno, izveštaj specijalne komisije UN Komisije za ljudska prava o situaciji u Darfuru je pristrasan, urađen po nalogu sa Zapada ", izjavio je sudanski ministar pravde Mohamed Ali al Mardi provladinom dnevniku "Al Raj Al Aam" iz Ženeve, tokom eksplozivne debate u Komisiji za ljudska prava povodom optužbi za "genocid" u Darfuru.

Tokom debate u Ženevi, Sudan i nekoliko naklonjenih država, među kojima Rusija i Kina, usprotivili su se predlogu Zapada da međunarodna zajednica vidno zaoštri stav prema režimu maršala Omara al Bašira.

Britanski Forin ofis već je najavio da će u Savetu bezbednosti UN predložiti rezoluciju koja bi obavezala Sudan da prihvati raspoređivanje 22.000 "plavih šlemova" u Darfuru. Na liniji daljeg zaoštravanja odnosa Ist Rivera i Kartuma jeste najnovija izjava generalnog sekretara UN Ban Ki Muna da Sudan "mora da prihvati ’plave šlemove’ u Darfuru, na osnovu mirovnih sporazuma u Abudži i Adis Abebi prošle godine".

Globalni diplomatski megdan oko "slučaja Sudan" sada je već javno prihvatila i Kina, najveći kupac sudanske nafte i najveći strani investitor u najvećoj afričkoj zemlji. "Kina je protiv bilo kakvih sankcija UN prema Sudanu. To je suverena država i ima pravo da izrazi rezerve prema planu UN da tamo pošalje mirovne trupe", izjavio je kineski predstavnik u UN Vang Guanđua. Razvoj debate u Savetu bezbednosti o Sudanu najavljen je za narednu sednicu. U međuvremenu, zahtev zvaničnog Kartuma, da se ratna dejstva u Darfuru i Iraku stave pod sličnu pravnu lupu, mogao bi da promeni važeće aršine današnje globalne pravde.