Петак, 26.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Блеру и Бушу прети Хаг

Блеру и Бушу прети Хаг
Тони Блер и Џорџ Буш могли би се наћи на оптуженичкој клупи, каже тужилац Окампо(Фотодокументација "Политике")

Четири године после покретања највећег рата данашњице, амерички председник Џорџ Буш и британски премијер Тони Блер ушли су у фокус Међународног кривичног суда (МКС), након предлога Судана да суд у Хагу, који већ истражује ратна недела у провинцији Дарфур, испита и ратна дејства и злочине коалиционих снага у Ираку.
"Тони Блер и Џорџ Буш могли би се наћи на оптуженичкој клупи суда у Хагу поводом оптужби да су коалиционе снаге починиле ратне злочине у Ираку", изјавио је прошлог викенда главни тужилац МКС аргентински адвокат Луис Морено Окампо (55).

Главни тужилац МКС-а од 2003. године, Окампо је истовремено изразио спремност да покрене истрагу о ратним неделима у Ирак. Окампо је затражио од арапских земаља, а нарочито од званичног Багдада, да потпишу приступницу МКС, како би овај суд могао и званично да поступа по оптужбама о ратним злочинима коалиционих снага у Ираку. "Фрустрира нас уверење арапског света да је МКС наклоњен Западу ", признао је Окампо.

Изгледи да се Блер и Буш нађу на хашкој оптуженичкој клупи због "случаја Ирак" су неизвесни: Велика Британија је ратификовала надлежност овог суда за случај ратних злочина, док САД и Судан (као ни Русија, Кина...) нису.

"Фрустрација" о којој ових дана јавно говори главни тужилац МКС-а Окампо има, међутим, реалан повод. Највећа афричка држава Судан је, наиме, прошлог викенда прекинула сваку даљу сарадњу са МКС, проглашавајући га "надаље" ненадлежним.

На вест да је суд у Хагу спреман да проследи Интерполу међународне потернице против двојице првооптужених за ратна недела у Дарфуру, званични Картум је одмах најавио да ће блокирати даље издавање улазних виза званичницима МКС. "Судан нема намеру да изручује своје држављане суду у Хагу. Суданско правосуђе је компетентно да се бави случајевима евентуалног криминала на својој територији", саопштено је после недељне седнице суданске владе, иза затворених врата, у Картуму.

У најновијој фази заоштравања односа са Светском организацијом, званични Картум је јуче оптужио и УН Комисију за људска права у Женеви за прозападну пристрасност.

"Званични Картум је већ одлучио да суспендује сваку сарадњу са судом у Хагу после оптужби  из тог суда да су судански званичници умешани у ратне злочине у Дарфуру. Истовремено, извештај специјалне комисије УН Комисије за људска права о ситуацији у Дарфуру је пристрасан, урађен по налогу са Запада ", изјавио је судански министар правде Мохамед Али ал Марди провладином дневнику "Ал Рај Ал Аам" из Женеве, током експлозивне дебате у Комисији за људска права поводом оптужби за "геноцид" у Дарфуру.

Током дебате у Женеви, Судан и неколико наклоњених држава, међу којима Русија и Кина, успротивили су се предлогу Запада да међународна заједница видно заоштри став према режиму маршала Омара ал Башира.

Британски Форин офис већ је најавио да ће у Савету безбедности УН предложити резолуцију која би обавезала Судан да прихвати распоређивање 22.000 "плавих шлемова" у Дарфуру. На линији даљег заоштравања односа Ист Ривера и Картума јесте најновија изјава генералног секретара УН Бан Ки Муна да Судан "мора да прихвати ’плаве шлемове’ у Дарфуру, на основу мировних споразума у Абуџи и Адис Абеби прошле године".

Глобални дипломатски мегдан око "случаја Судан" сада је већ јавно прихватила и Кина, највећи купац суданске нафте и највећи страни инвеститор у највећој афричкој земљи. "Кина је против било каквих санкција УН према Судану. То је суверена држава и има право да изрази резерве према плану УН да тамо пошаље мировне трупе", изјавио је кинески представник у УН Ванг Гуанђуа. Развој дебате у Савету безбедности о Судану најављен је за наредну седницу. У међувремену, захтев званичног Картума, да се ратна дејства у Дарфуру и Ираку ставе под сличну правну лупу, могао би да промени важеће аршине данашње глобалне правде.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.