Nobel za kvantnu fiziku

Zbog toga što su uspeli da proučavaju najsitnije čestice, a da ih ne unište, udarivši time temelj daleko bržim i jačim računarima budućnosti, Amerikanac Dejvid Vajnlend i Francuz Serž Aroš dobitnici su ovogodišnje Nobelove nagrade za fiziku, saopštila je juče u Stokholmu Švedska kraljevska akademija nauka.

Vajnlend, predavač na Univerzitetu u Koloradu, i Aroš, profesor na pariskom Francuskom koledžu, imaju isti broj godina – 68 i istu oblast interesovanja – kvantnu optiku. Godinama unazad istražuju međusobni odnos svetlosti i materije.

„Serž Aroš i Dejvid Vajnlend su nezavisno jedan od drugog pronašli i razvili metode za merenje posebnih čestica i  upravljanje njima, zadržavajući pri tom njihovu kvantno-mehaničku prirodu, na način koji je ranije smatran nedostižnim”, saopštila je akademija.

Dvojici fizičara pošlo je za rukom da proučavaju čestice sitnije od atoma a da ih pri tom ne unište, što je ranije smatrano nemogućim. Za najmanje partikule ne važe zakoni klasične već kvantne fizike. Međutim, bilo je vrlo teško izdvojiti elektrone, protone i neutrone od ostatka materije i primeniti na njih kvantnu nauku, jer su prilikom ovog odvajanja čestice gubile kvantna svojstva. Zbog toga su mnogi fizičari iz ove oblasti više razmišljali o fenomenima koje objašnjava oblast kvantnog, a manje eksperimentisali.

U kvantnoj fizici, koja proučava subatomske čestice, dugo se videlo nešto malo više od naučne fantastike. Spominje se proučavanje mačke koja je bila i živa i mrtva, a lično Vajnlend je u jednom opitu istu stvar u isto vreme postavio na dva mesta. Dugo se verovalo da kvantna fizika prkosi ne samo načelima klasične nauke već i zdravog razuma. Međutim, Arošu i Vajnlendu je pošlo za rukom da sa nje skinu oznaku SF.

„Njihove metode su stvorile uslove da se na ovom polju istraživanja načine prvi koraci ka izradi novog tipa superbrzog kompjutera koji bi se bazirao na kvantnoj fizici”, dodala je akademija.

Time što su uspeli da zadrže čestice u kvantnom stanju, dvojica naučnika su utrla put stvaranju preciznih satova koji bi sasvim mogli da izmene računanje vremena. Očekuje se i razvoj kompjutera koji bi čuvali mnogo veću količinu podataka od današnjih.

Aroša je poziv Nobelovog komiteta zatekao dok je juče ujutru sa suprugom šetao Parizom. Uključivši se na konferenciju za novinare u Stokholmu, on je kazao da kada je na telefonu video pozivni broj za Švedsku, morao je da sedne na prvu klupu.

– Ovo se stvarno dešava – pomislio je Aroš.

Francuski fizičar je kazao da će odmah otvoriti šampanjac i proslaviti sa porodicom, ali da se istog popodneva vraća u laboratoriju.

J. S.

-----------------------------------------------------------

Supernauka za superračunare

Ono što se najviše očekuje od rada dvojice nobelovaca je da on dovede do kvantnih računara. Ovakvi kompjuteri se zasnivaju na pretpostavci da se najmanji delovi hardvera takođe ponašaju po zakonima kvantne fizike. Kada nauka bude otkrila njihove tajne, a oblast kvantnog nagoveštava tako nešto, računari bi bili mnogo brži od današnjih sa većim prostorom za skladištenje podataka.