Život je neponovljiv

Neočekivano, i na radost ljubitelja stihova, obeležavanje Svetskog dana poezije počelo je juče sat ranije od predviđenog programa u Kulturnom centru Beograda. U galeriji knjižare "Geca Kon" u Beogradu predstavljena je pesnička zbirka Ibrahima Hadžića "Nepročitane i nove pesme" u izdanju "Prosvete". O knjizi poznatog književnika, proučavaoca gljiva i noćnih leptira, novinara i prevodioca pričali su glavni urednik izdavačke kuće "Prosveta" Dejan Mihailović i mladi književni kritičar i pesnik Marjan Čakarević.
Dodeljujući nedavno Ibrahimu Hadžiću nagradu "Biljana Jovanović", Srpsko književno društvo proglasilo je zbirku "Nepročitane i nove pesme" najboljom knjigom u 2006. godini. Pored ove značajne nagrade, Dejan Mihailović je kao povod razgovoru o Hadžićevoj poeziji istakao i dugo odsustvovanje pesnika iz književnog života.

Kritičar Marjan Čakarević govorio je o svetu koji je pesnik stvorio za vreme izbivanja. Napominjući neophodnost etičkog prevrednovanja srpske književnosti, Čakarević je svrstao Ibrahima Hadžića u društvo stvaralaca poput Bore Ćosića i Milana Đorđevića.

"Oni su se, iako prokazani i proganjani, usudili da govore protiv rata i zla koji su na ovim prostorima vladali protekle decenije", rekao je Čakarević. Etika je ta koja, prema njegovom mišljenju, čini da Hadžićev lirski subjekt isijava neku čudnu vedrinu, uprkos neveseloj slici sveta koju uspostavlja u ovoj zbirci.

O pesničkoj i ljudskoj potrazi za identitetom, Ibrahim Hadžić rekao je za "Politiku":

– U mom slučaju posebno je bitno traženje identiteta. Ja često u ovoj sredini gde živim više od 40 godina posrnem, i ne znam ko sam. Meni to nije važno, ali drugi moraju da vas smeste u neki obor. Jednostavno morate da pripadate svinjama, žirafama, konjima, muslimanima ili pravoslavcima. I, normalno, javljaju se frustracije i pitam se u jednom trenutku ko sam. To objašnjavam u svojoj pesmi "Poreklo".

Kako se tokom godina menjao Vaš doživljaj sveta?

– Ušao sam u sedmu deceniju života i imam ogromno iskustvo. Neprestana borba, u lepom smislu, obeležila je moj život. Potičem iz dosta pasivnog kraja. Moje detinjstvo vezano je za surovu prirodu, kao student u Beogradu imao sam težak život, pa su došle neizvesne devedesete… Međutim, mislim da je život dragocen i neponovljiv. Kad bolje pogledam, vidim da sam samo svoj, i da se život ne može zapravo objasniti.

Kao veliki ljubitelj i poznavalac prirode često govorite o odnosu modernog čoveka prema svom okruženju?

– Intenzivno sam vezan za prirodu i nisam učio o njoj iz knjiga. Objavio sam tri knjige o gljivama. Nikada ne bih rekao za sebe da sam najbolji pesnik, ali ne stidim se da kažem da sam u Srbiji najbolji znalac gljiva. Kad čovek upozna prirodu vidi da nije sam, i da ne treba da bude tako nadmen, jer tu prirodu deli sa milionima drugih vidljivih i nevidljivih bića. Ono što čovek može da naruši za dan, prirodi su potrebne godine i stoleća da to popravi. Veliki sam zagovornik očuvanja i negovanja prirode. Zgrožen sam prizorima smetlišta koje viđam u čestim obilascima prirode.