Живот је непоновљив

Неочекивано, и на радост љубитеља стихова, обележавање Светског дана поезије почело је јуче сат раније од предвиђеног програма у Културном центру Београда. У галерији књижаре "Геца Кон" у Београду представљена је песничка збирка Ибрахима Хаџића "Непрочитане и нове песме" у издању "Просвете". О књизи познатог књижевника, проучаваоца гљива и ноћних лептира, новинара и преводиоца причали су главни уредник издавачке куће "Просвета" Дејан Михаиловић и млади књижевни критичар и песник Марјан Чакаревић.
Додељујући недавно Ибрахиму Хаџићу награду "Биљана Јовановић", Српско књижевно друштво прогласило је збирку "Непрочитане и нове песме" најбољом књигом у 2006. години. Поред ове значајне награде, Дејан Михаиловић је као повод разговору о Хаџићевој поезији истакао и дуго одсуствовање песника из књижевног живота.

Критичар Марјан Чакаревић говорио је о свету који је песник створио за време избивања. Напомињући неопходност етичког превредновања српске књижевности, Чакаревић је сврстао Ибрахима Хаџића у друштво стваралаца попут Боре Ћосића и Милана Ђорђевића.

"Они су се, иако проказани и прогањани, усудили да говоре против рата и зла који су на овим просторима владали протекле деценије", рекао је Чакаревић. Етика је та која, према његовом мишљењу, чини да Хаџићев лирски субјект исијава неку чудну ведрину, упркос невеселој слици света коју успоставља у овој збирци.

О песничкој и људској потрази за идентитетом, Ибрахим Хаџић рекао је за "Политику":

– У мом случају посебно је битно тражење идентитета. Ја често у овој средини где живим више од 40 година посрнем, и не знам ко сам. Мени то није важно, али други морају да вас сместе у неки обор. Једноставно морате да припадате свињама, жирафама, коњима, муслиманима или православцима. И, нормално, јављају се фрустрације и питам се у једном тренутку ко сам. То објашњавам у својој песми "Порекло".

Како се током година мењао Ваш доживљај света?

– Ушао сам у седму деценију живота и имам огромно искуство. Непрестана борба, у лепом смислу, обележила је мој живот. Потичем из доста пасивног краја. Моје детињство везано је за сурову природу, као студент у Београду имао сам тежак живот, па су дошле неизвесне деведесете… Међутим, мислим да је живот драгоцен и непоновљив. Кад боље погледам, видим да сам само свој, и да се живот не може заправо објаснити.

Као велики љубитељ и познавалац природе често говорите о односу модерног човека према свом окружењу?

– Интензивно сам везан за природу и нисам учио о њој из књига. Објавио сам три књиге о гљивама. Никада не бих рекао за себе да сам најбољи песник, али не стидим се да кажем да сам у Србији најбољи зналац гљива. Кад човек упозна природу види да није сам, и да не треба да буде тако надмен, јер ту природу дели са милионима других видљивих и невидљивих бића. Оно што човек може да наруши за дан, природи су потребне године и столећа да то поправи. Велики сам заговорник очувања и неговања природе. Згрожен сам призорима сметлишта које виђам у честим обиласцима природе.