Smene u kulturi

Smene na čelu institucija kulture u Srbiji poslednjih nekoliko nedelja izazvale su brojne reakcije kulturne javnosti. Pljušte smene jedna za drugom, stiče se utisak da je kultura postala najhitniji problem u zemlji.

Za sada u učestalom smenjivanju direktora kulturnih institucija prednjači Novi Sad. Preksinoć je za direktora pozorišta mladih u Novom Sadu imenovan glumac i šoumen Dragan Marinković Maca umesto Zorana Đerića. Na mesto Lasla Blaškovića u KC Novi Sad postavljen je Davor Pereula iz pokreta Dveri. U Novom Sadu smenjeni su i direktori Muzeja grada (imenovana Vesna Jovičić, SNS), a direktor Gradske biblioteke Miloš Pankov je takođe podneo ostavku i na njegovo mesto postavlja se Dragan Kojić... U Nacionalnom teatru u Beogradu na mesto Božidara Đurovića došao je Dejan Savić. U Narodni muzej  u Beogradu „vratila” se Bojana Borić-Brešković,  kadar SPS-a, koja je devedesetih godina već bila na čelu ove institucije. Ovih dana javnost je reagovala i povodom izdavačke kuće Službeni glasnik podržavajući rezultate rada aktuelnog direktora Slobodana Gavrilovića za čije je mesto, nezvanično, viđen Radoš Ljušić.

U Narodnom pozorištu u Nišu na predlog SNS-a postavljen je Ivan Vuković.

Deo nekih komentara u vezi sa ovim smenama svodi se na pitanje „U čemu je tu problem kada svaka nova vlast postavlja svoje ljude?“

Problem je između ostalog u tome što je ova vlast obećavala da će pre svega poštovati kriterijume stručnosti, a ne političku pripadnost. Problem je i u tome što su neki od smenjenih direktora (Blašković, Đerić) izabrani na javnom konkursu prema Zakonu o kulturi,  član 35. Takođe, smenjeni su pre isteka mandata. Član 39 Zakona o kulturi  reguliše načine prestanka dužnosti direktora (istekom mandata i razrešenjem pre isteka mandata). Pre isteka mandata, piše u Zakonu o kulturi, osnivač ustanove razrešiće direktora: na lični zahtev, ako obavlja dužnost suprotno odredbama zakona ili „ako nestručnim, nepravilnim i nesavesnim radom prouzrokuje veću štetu ustanovi ili tako zanemaruje ili nesavesno izvršava svoje obaveze da su nastale ili mogu nastati veće smetnje u radu ustanove”.

Tako su ovom slučaju većini direktora pripisani propusti u radu zakonski formulisano „štete”. Možda je najglasnije zazvečao slučaj Lasla Blaškovića koji je smenjen zato što je tabla sa nazivom Kulturnog centra Novog Sada ispisana latinicom. Laslu Blaškoviću je kao propust pripisano i to što nije doneo Pravilnike o fizičkom i tehničkom obezbeđenju i o kancelarijskom i arhivskom poslovanju!

Nijedna vlast u skorijoj istoriji Srbije, uključujući i prethodnu demokratsku, nije se proslavila na pitanjima i problemima kulture.

Kultura i kulturni poslenici su zapostavljeni, prepušteni često sopstvenim inicijativama. Kulturna politika je nedovoljno definisana. A „kulturnjake” kao da nije imao ko da čuje.

Ako je aktuelna vlast bila toliko ažurna da smeni čelnike kulturnih ustanova ne obazirući se na njihova manja ili veća dostignuća i profesionalne reference, onda se od te vlasti očekuje da „odmah i sada” počne da rešava nagomilane probleme u kulturi: kompletnu rekonstrukciju Muzeja savremene umetnosti i Narodnog muzeja u Beogradu, gradnju pozorišta u Subotici, osposobljavanje za rad zaječarskog pozorišta, osnivanje centra za knjigu, težak položaj izdavača, redovni otkup knjiga, stvarnu primenu Zakona o kinematografiji, smanjenje poreza koji olakšava rad inostranih producenata u zemlji....

Ali pre svega, nova vlast bi morala da izbegava svako političko nasilje u kulturi.