Iz uvoza stiže bezbedna hrana

Građani Srbije nemaju razloga da sumnjaju u bezbednost hrane koja ulazi u Srbiju, jer se redovno kontroliše, izjavio je na jučerašnjoj konferenciji Dejan Krnjajić, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, povodom pisanja medija o novom načinu kontrole namirnica na granici i smanjenju broja uzoraka koji se, odlukom od 1. oktobra, kontrolišu prilikom uvoza.

On je rekao da je od početka 2011. do kraja septembra ove godine u našoj zemlji ukupno uzeto 107.015 uzoraka, pregledano je 62.110 pošiljki i urađeno 108.175 ispitivanja namirnica biljnog i mešovitog porekla. Deklarisanje je bilo sporno u 212 slučajeva, a samo u 100 slučajeva bili su u pitanju nebezbedni proizvodi.

– Reč je o izuzetno malom broju neispravnih proizvoda, a ogromnom broju analiza. Ako uporedimo sa hranom životinjskog porekla, što su namirnice višeg rizika, hrana biljnog porekla u prethodnom periodu kontrolisana je čak 20 puta više. Sada uvodimo novi metod i u narednom periodu te kontrole biće ciljane. Time ćemo obezbediti isti nivo zaštite kao što ima Nemačka ili Francuska – rekao je Krnjajić. Kako se moglo čuti granična fitosanitarna inspekcija analizira i dalje sve pošiljke i garantuje da nijedan genetski modifikovan proizvod nije ušao u Srbiju.

– Stroga kontrola radi se svakog dana. Imamo monitoring i tačno znamo šta radimo. Sve se kontroliše i seme i proizvodi od semena. U Srbiju ne može nekontrolisano da uđe GMO sojina sačma – rekao je direktor Uprave za zaštitu bilja Jan Boćanski.

U Srbiji 47 laboratorija je ovlašćeno da radi ispitivanja hrane, a samo četiri ispituju prisustvo genetske modifikacije: Institut za molekularnu genetiku i genetički inženjering, Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, Soja protein laboratorija i laboratorija AG Biotek iz Sremske Kamenice.

Nadležni su najavili i izmene i dopune Zakona o bezbednosti hrane, koji ima izvesnih manjkavosti, a predlog izmena biće prosleđen vladi u prvoj polovini novembra. Kako je najavljeno, za službene kontrole hrane u 2013. godini obezbeđeno je 300 miliona dinara, kao i sredstva za rad potrošačkih organizacija, koje će moći da organizuju „svoje, nezavisne analize hrane i da o tome obaveštavaju javnost”, rekao je Krnjajić.