Из увоза стиже безбедна храна

Грађани Србије немају разлога да сумњају у безбедност хране која улази у Србију, јер се редовно контролише, изјавиo je на јучерашњој конференцији Дејан Крњајић, државни секретар у Министарству пољопривреде, поводом писања медија о новом начину контроле намирница на граници и смањењу броја узорака који се, одлуком од 1. октобра, контролишу приликом увоза.

Он је рекао да је од почетка 2011. до краја септембра ове године у нашој земљи укупно узето 107.015 узорака, прегледано је 62.110 пошиљки и урађено 108.175 испитивања намирница биљног и мешовитог порекла. Декларисање је било спорно у 212 случајева, а само у 100 случајева били су у питању небезбедни производи.

– Реч је о изузетно малом броју неисправних производа, а огромном броју анализа. Ако упоредимо са храном животињског порекла, што су намирнице вишег ризика, храна биљног порекла у претходном периоду контролисана је чак 20 пута више. Сада уводимо нови метод и у наредном периоду те контроле биће циљане. Тиме ћемо обезбедити исти ниво заштите као што има Немачка или Француска – рекао је Крњајић. Како се могло чути гранична фитосанитарна инспекција анализира и даље све пошиљке и гарантује да ниједан генетски модификован производ није ушао у Србију.

– Строга контрола ради се сваког дана. Имамо мониторинг и тачно знамо шта радимо. Све се контролише и семе и производи од семена. У Србију не може неконтролисано да уђе ГМО сојина сачма – рекао је директор Управе за заштиту биља Јан Боћански.

У Србији 47 лабораторија је овлашћено да ради испитивања хране, а само четири испитују присуство генетске модификације: Институт за молекуларну генетику и генетички инжењеринг, Институт за ратарство и повртарство у Новом Саду, Соја протеин лабораторија и лабораторија АГ Биотек из Сремске Каменице.

Надлежни су најавили и измене и допуне Закона о безбедности хране, који има извесних мањкавости, а предлог измена биће прослеђен влади у првој половини новембра. Како је најављено, за службене контроле хране у 2013. години обезбеђено је 300 милиона динара, као и средства за рад потрошачких организација, које ће моћи да организују „своје, независне анализе хране и да о томе обавештавају јавност”, рекао је Крњајић.