Jubilej čačanske gimnazije

Čačak – U dugoj istoriji kroz tri stoleća, Gimnazija u Čačku menjala je zgrade, učenike i profesore ali je uvek ostajala rasadnik znanja i bogatog duhovnog života, ne samo među zidovima već i daleko izvan školskog prostora. Direktor škole Ivan Ružičić juče je ovim slovom pozdravio zvanice na svečanoj akademiji koja je, povodom 175 leta od osnivanja ove kuće znanja, održana u gradskom domu kulture. – Evo, već 175 godina Čačak i njegova Gimnazija rastu zajedno, dajući jedno drugom ono najbolje što imaju. Ova škola je svih prohujalih leta i u svakom vremenu, sa svojih 30.000 učenika koji su u njoj nadahnuti idealima nacionalnim i opštečovečanskim i upućeni na put pravde, istine i dobra, bila oslonac i pokretač duhovnog i materijalnog napretka Čačka i Srbije – kazao je Ružičić.

Jedna od najstarijih srednjih škola u Srbiji, godišnjicu je obeležila veoma skromno, posvetivši najviše pažnje i truda uređenju takozvanog ženskog, ili malog dvorišta škole. Taj prostor od 700 kvadrata, oivičen unutrašnjim zidovima sadašnje školske zgrade koja je završena i useljena još 1927. godine, obnovljen je letos. Sav materijal za uređenje mogao je biti unet jedino ručno i u tom poslu učestvovalo je 300 učenika.

Iste godine, 1837. godine, osnovane su i gimnazije u Šapcu i Zaječaru. Starije su samo Velika škola u Beogradu, koja je radila od 1808. do 1813. i Gimnazija u Kragujevcu, osnovana 1833. godine. – Škola danas ima 1.181 učenika u 40 odeljenja i 92 profesora, a kolektiv ukupno 112 radnika. Po mom sudu, najznačajnije ime naše Gimnazije jeste matematičar Tatomir Anđelić koji je, završivši ovu školu 1922. godine, otišao na studije matematike, fizike i astronomije u Hajdelberg – istakao je Ružičić.

Iz spomenice „Čačanska gimnazija 1837–1987” (dr Andrija B. K. Stojković, dr Branko V. Kovačević) saznaje se da je čačanska „glavna škola“ proradila u jesen 1837. godine. Čačak je tada imao 908 žitelja (153 kuće i 150 poreskih glava) a svinje su važile za osnovno ekonomsko bogatstvo, i bilo je značajnije da li su godine žirorodne nego žitorodne.

Jedini učitelj u „glavnoj školi“ bio je Živojin Kerečki. Popečitelj Stefanović Tenka raportirao je knjazu Milošu da je 18. jula 1838. posetio čačanski magistrat i naveo da glavna škola radi bez stola i stolice za učitelja, bez table i skamija, sa samo dva učenika. Telečki im je predavao sve predmete: u prvom razredu to su bili nauka hrišćanska, politički zemljopis Srbije, srpska gramatika, čislenica, jestestvena istorija (prirodopis) i vsemirna istorija (stari vek) a u drugom, sledeće godine – katihizis, gramatika, vsemirna istorija, zemljeopisanije, istorija jestestvena i aritmetika.

Jedan đak, Luka Milovanović, bio je sin dragačevskog kapetana i postao učitelj u rodnom selu Virovu, dok je drugi, Jevtimije Jovanović, sin udovice Aranđije iz Čačka, takođe postao učitelj i neko vreme službovao i u rodnom mestu.

Negdašnji gimnazijalac u Čačku a danas književnik, Ranko Simović, obraćajući se na svečanoj akademiji rekao je: – U ime svih vas čestitam našoj Gimnaziji, njenim profesorima i saradnicima, njenim učenicima, 175-godišnjicu, uveren da je to veoma važan datum i grada Čačka i njegove okoline, i ukupnog srpskog obrazovanja i kulture.