Јубилеј чачанске гимназије

Чачак – У дугој историји кроз три столећа, Гимназија у Чачку мењала је зграде, ученике и професоре али је увек остајала расадник знања и богатог духовног живота, не само међу зидовима већ и далеко изван школског простора. Директор школе Иван Ружичић јуче је овим словом поздравио званице на свечаној академији која је, поводом 175 лета од оснивања ове куће знања, одржана у градском дому културе. – Ево, већ 175 година Чачак и његова Гимназија расту заједно, дајући једно другом оно најбоље што имају. Ова школа је свих прохујалих лета и у сваком времену, са својих 30.000 ученика који су у њој надахнути идеалима националним и општечовечанским и упућени на пут правде, истине и добра, била ослонац и покретач духовног и материјалног напретка Чачка и Србије – казао је Ружичић.

Једна од најстаријих средњих школа у Србији, годишњицу је обележила веома скромно, посветивши највише пажње и труда уређењу такозваног женског, или малог дворишта школе. Тај простор од 700 квадрата, оивичен унутрашњим зидовима садашње школске зграде која је завршена и усељена још 1927. године, обновљен је летос. Сав материјал за уређење могао је бити унет једино ручно и у том послу учествовало је 300 ученика.

Исте године, 1837. године, основане су и гимназије у Шапцу и Зајечару. Старије су само Велика школа у Београду, која је радила од 1808. до 1813. и Гимназија у Крагујевцу, основана 1833. године. – Школа данас има 1.181 ученика у 40 одељења и 92 професора, а колектив укупно 112 радника. По мом суду, најзначајније име наше Гимназије јесте математичар Татомир Анђелић који је, завршивши ову школу 1922. године, отишао на студије математике, физике и астрономије у Хајделберг – истакао је Ружичић.

Из споменице „Чачанска гимназија 1837–1987” (др Андрија Б. К. Стојковић, др Бранко В. Ковачевић) сазнаје се да је чачанска „главна школа“ прорадила у јесен 1837. године. Чачак је тада имао 908 житеља (153 куће и 150 пореских глава) а свиње су важиле за основно економско богатство, и било је значајније да ли су године жирородне него житородне.

Једини учитељ у „главној школи“ био је Живојин Керечки. Попечитељ Стефановић Тенка рапортирао је књазу Милошу да је 18. јула 1838. посетио чачански магистрат и навео да главна школа ради без стола и столице за учитеља, без табле и скамија, са само два ученика. Телечки им је предавао све предмете: у првом разреду то су били наука хришћанска, политички земљопис Србије, српска граматика, численица, јестествена историја (природопис) и всемирна историја (стари век) а у другом, следеће године – катихизис, граматика, всемирна историја, земљеописаније, историја јестествена и аритметика.

Један ђак, Лука Миловановић, био је син драгачевског капетана и постао учитељ у родном селу Вирову, док је други, Јевтимије Јовановић, син удовице Аранђије из Чачка, такође постао учитељ и неко време службовао и у родном месту.

Негдашњи гимназијалац у Чачку а данас књижевник, Ранко Симовић, обраћајући се на свечаној академији рекао је: – У име свих вас честитам нашој Гимназији, њеним професорима и сарадницима, њеним ученицима, 175-годишњицу, уверен да је то веома важан датум и града Чачка и његове околине, и укупног српског образовања и културе.