Devet bitnih glasova

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 21. marta – Novi "kosovski ciklus" uključen je u globalnu listu "diplomatskih epova": o budućem statusu pokrajine Srbije pod međunarodnom upravom govori se opet naširoko i nadugačko – u salama i kuloarima Ujedinjenih nacija, zgradama misija njihovih članica, pa i u prigodnim njujorškim restoranima. Ritam tih razgovora pojačan je posle medijskog obelodanjivanja da je Marti Ahtisari predložio da Kosmet dobije "nezavisnost pod međunarodnim nadzorom".

Amerika nastavlja da podržava "učinak" Ahtisarija, a Rusija smatra da treba odrediti drugog posrednika umesto njega i nastaviti pregovore, pa se priča da je počeo "veliki derbi" u kojem će o sudbini Kosmeta odlučiti "meč" između te dve velike sile. Ali "kosovska igra" ne mora da zavisi samo od neposrednog odmeravanja snaga najjačih.

Da bi se donela eventualna nova rezolucija o Kosmetu potrebno je da se odmere snage i u celoj globalnoj "prvoj ligi", koju čini 15 članica Saveta bezbednosti UN. Za usvajanje dokumenta od suštinske važnosti, kakva bi bila i rezolucija o bitno novom statusu teritorije, potrebno je da ona dobije bar devet glasova tog probranog tela i da nijedna od pet velikih sila ne uloži veto.

Da li će Moskva ili Peking ili zajedno upotrebiti veto, pitanje je o kojem se najviše nagađa. I Rusi i Amerikanci su naglasili, međutim, da do pojave takve mogućnosti vodi prilično dug put. "Predstoji još mnogo vremena do tada (izjašnjavanja na Savetu bezbednosti), mnogo sastanaka, konsultacija i drugih aktivnosti" – predočio je portparol Stejt departmenta Šon Mekormak. "Veto je mnogo velika reč, pa ne želim da je upotrebljavam dok ne dođe vreme da se glasa" – izjavio je ruski ambasador pri UN Vitalij Čurkin, posle sednice Saveta na kojoj je oštro kritikovao izveštaj šefa Unmika Joahima Rikera zbog "pristrasnosti i zagovaranja nezavisnosti Kosova".

Napomene i Mekormaka i Čurkina posredno ukazuju da je pored stavova velike petorke – SAD, Rusije, Britanije, Francuske i Kine, koje raspolažu pravom veta – važno i opredeljivanje 10 nestalnih članica. Jer, do neusvajanja rezolucije može da dođe i i bez upotrebe veta, ako ona ne dobije bar neophodnih devet glasova podrške, proizlazi iz odredaba o radu Saveta.

Današnji "Vašington post", koji je posle pariskog "Monda" takođe stekao uvid u Ahtisarijev predlog za "nadziranu nezavisnost Kosova", nagoveštava – prepreke ostvarivanju takve zamisli specijalnog izaslanika UN. Pozivajući se na diplomate u svetskoj organizaciji, list prenosi da su "izvesne rezerve prema nezavisnosti (Kosmeta) izrazili i Kina, Kongo, Gana, Indonezija, Peru, Južna Afrika, Slovačka i Katar".

Po toj evidenciji, uz već ispoljeni otpor Rusije nametanju rešenja koje bi bilo protivno volji Beograda i Prištine, ukupno devet članica Saveta iskazuje primedbe Ahtisarijevom predlogu. Da li je sadržaj zamerki dovoljan da svaka od njih glasa (protiv ili bude uzdržana) tako da onemogući usvajanje eventualne rezolucije – ostaje da se vidi na dugom putu raznovrsnih konsultacija i pratećih delatnosti. U sadašnjem sastavu Saveta su još Belgija, Italija i Panama. "Diplomati SAD i Evrope kažu da plan (Ahtisarija) predstavlja jedinu izglednu osnovu za rešenje pat pozicije, i dodaju da bi se njime predupredilo da Kosovo jednostrano proglasi nezavisnost, što je potez koji bi mogao da podrije glatki transfer vlasti pod međunarodnim nadzorom" – izveštava "Post". Ali, ovaj dnevnik precizira i da "ostaje podeljenost oko odgovora na ruski veto, pošto neke vlade traže da se pojedinačno prizna nezavisnost Kosova, dok neke vlade insistiraju da je neophodna rezolucija (nova) Saveta bezbednosti". Ukazuje se i na "zabrinutost evropskih lidera", takođe bez pominjanja imena, da bi "ruska odluka da blokira kosovski put ka nezavisnosti mogla da obnovi nasilje i pokrene novi talas izbeglica ka zapadnoj Evropi".

U razmatranju "kosovskog pitanja" učestali publicitet dobija Ričard Holbruk, bivši izaslanik za Balkan u mandatu Bila Klintona, koji se i sada zalaže za nezavisnost Kosmeta. "Post" prenosi i njegovu opasku da "ruski i srpski zvaničnici računaju na zabrinutost Afrike i Kine da bi nezavisnost Kosova ohrabrila separatističke pokrete u njihovim regionima" a da je "to pogrešna analogija". Rusija se pri tom "igra dinamitom" – ocenjuje Holbruk i upozorava da bi "čak i odlaganje usvajanja Ahtisarijevog plana vodilo demonstracijama i nasilju na Kosovu što će ugroziti srpsku manjinu".

Sličan stav je na prekjučerašnjem zatvorenom sastanku Saveta bezbednosti, prema izveštaju službi UN, izneo i šef Unmika. "Svako odlaganje procesa određivanja konačnog statusa Kosova moglo bi da onemogući postizanje održivog rešenja" – navode se Rikerove reči u izlaganju koje je Čurkin osudio kao "pristrasno u prilog nezavisnosti" i naglasio da "ne vidimo kako bi Savet bezbednosti uopšte mogao da podrži rešenje koje bi bilo nametnuto u situaciji kad Rezolucija 1244 nije primenjena"… Moglo bi se reći da smo na sredini, a svakako ne na kraju, razgovora – rekao je ruski ambasador novinarima u UN.