Девет битних гласова

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 21. марта – Нови "косовски циклус" укључен је у глобалну листу "дипломатских епова": о будућем статусу покрајине Србије под међународном управом говори се опет нашироко и надугачко – у салама и кулоарима Уједињених нација, зградама мисија њихових чланица, па и у пригодним њујоршким ресторанима. Ритам тих разговора појачан је после медијског обелодањивања да је Марти Ахтисари предложио да Космет добије "независност под међународним надзором".

Америка наставља да подржава "учинак" Ахтисарија, а Русија сматра да треба одредити другог посредника уместо њега и наставити преговоре, па се прича да је почео "велики дерби" у којем ће о судбини Космета одлучити "меч" између те две велике силе. Али "косовска игра" не мора да зависи само од непосредног одмеравања снага најјачих.

Да би се донела евентуална нова резолуција о Космету потребно је да се одмере снаге и у целој глобалној "првој лиги", коју чини 15 чланица Савета безбедности УН. За усвајање документа од суштинске важности, каква би била и резолуција о битно новом статусу територије, потребно је да она добије бар девет гласова тог пробраног тела и да ниједна од пет великих сила не уложи вето.

Да ли ће Москва или Пекинг или заједно употребити вето, питање је о којем се највише нагађа. И Руси и Американци су нагласили, међутим, да до појаве такве могућности води прилично дуг пут. "Предстоји још много времена до тада (изјашњавања на Савету безбедности), много састанака, консултација и других активности" – предочио је портпарол Стејт департмента Шон Мекормак. "Вето је много велика реч, па не желим да је употребљавам док не дође време да се гласа" – изјавио је руски амбасадор при УН Виталиј Чуркин, после седнице Савета на којој је оштро критиковао извештај шефа Унмика Јоахима Рикера због "пристрасности и заговарања независности Косова".

Напомене и Мекормака и Чуркина посредно указују да је поред ставова велике петорке – САД, Русије, Британије, Француске и Кине, које располажу правом вета – важно и опредељивање 10 несталних чланица. Јер, до неусвајања резолуције може да дође и и без употребе вета, ако она не добије бар неопходних девет гласова подршке, произлази из одредаба о раду Савета.

Данашњи "Вашингтон пост", који је после париског "Монда" такође стекао увид у Ахтисаријев предлог за "надзирану независност Косова", наговештава – препреке остваривању такве замисли специјалног изасланика УН. Позивајући се на дипломате у светској организацији, лист преноси да су "извесне резерве према независности (Космета) изразили и Кина, Конго, Гана, Индонезија, Перу, Јужна Африка, Словачка и Катар".

По тој евиденцији, уз већ испољени отпор Русије наметању решења које би било противно вољи Београда и Приштине, укупно девет чланица Савета исказује примедбе Ахтисаријевом предлогу. Да ли је садржај замерки довољан да свака од њих гласа (против или буде уздржана) тако да онемогући усвајање евентуалне резолуције – остаје да се види на дугом путу разноврсних консултација и пратећих делатности. У садашњем саставу Савета су још Белгија, Италија и Панама. "Дипломати САД и Европе кажу да план (Ахтисарија) представља једину изгледну основу за решење пат позиције, и додају да би се њиме предупредило да Косово једнострано прогласи независност, што је потез који би могао да подрије глатки трансфер власти под међународним надзором" – извештава "Пост". Али, овај дневник прецизира и да "остаје подељеност око одговора на руски вето, пошто неке владе траже да се појединачно призна независност Косова, док неке владе инсистирају да је неопходна резолуција (нова) Савета безбедности". Указује се и на "забринутост европских лидера", такође без помињања имена, да би "руска одлука да блокира косовски пут ка независности могла да обнови насиље и покрене нови талас избеглица ка западној Европи".

У разматрању "косовског питања" учестали публицитет добија Ричард Холбрук, бивши изасланик за Балкан у мандату Била Клинтона, који се и сада залаже за независност Космета. "Пост" преноси и његову опаску да "руски и српски званичници рачунају на забринутост Африке и Кине да би независност Косова охрабрила сепаратистичке покрете у њиховим регионима" а да је "то погрешна аналогија". Русија се при том "игра динамитом" – оцењује Холбрук и упозорава да би "чак и одлагање усвајања Ахтисаријевог плана водило демонстрацијама и насиљу на Косову што ће угрозити српску мањину".

Сличан став је на прекјучерашњем затвореном састанку Савета безбедности, према извештају служби УН, изнео и шеф Унмика. "Свако одлагање процеса одређивања коначног статуса Косова могло би да онемогући постизање одрживог решења" – наводе се Рикерове речи у излагању које је Чуркин осудио као "пристрасно у прилог независности" и нагласио да "не видимо како би Савет безбедности уопште могао да подржи решење које би било наметнуто у ситуацији кад Резолуција 1244 није примењена"… Могло би се рећи да смо на средини, а свакако не на крају, разговора – рекао је руски амбасадор новинарима у УН.