Mladi stručnjaci nestručni za mašine

Užice – Da li ćemo stručne radnike u proizvodnji uskoro morati da uvozimo sa Zapada, pita se ovih dana Milanko Jovanović, direktor izvozno orijentisane firme „Divi“ čiji se proizvodni pogoni nalaze u Braneškom polju kod Čajetine. Ne bez razloga, jer ga iskustvo o stručnosti i iskustvu naših mladih stručnjaka u poslednje vreme navode na takvo razmišljanje.

„Divi” je trenutno jedna od retkih uspešnih proizvodnih firmi u užičkom kraju. Pravi plastičnu ambalažu za mlekarsku industriju: napitak čaše za jednokratnu upotrebu, vending čaše za automate, višeslojne plastične folije. Snabdeva naše vodeće mlekare i veletrgovine, a izvozi u Nemačku i Francusku, kao i u države u okruženju. Počela je pre dve decenije kao porodična radionica, pa vremenom stigla do pedesetak zaposlenih, savremenih mašina i umeća opstajanja u ovim našim privrednim (ne)prilikama. U ovoj godini, kaže direktor, pet puta su povećali izvoz, uglavnom na francusko tržište, zbog čega su iz uvoza nabavili modernu opremu vrednu 4,5 miliona evra.

Ugrađena je proletos i valjalo je novih desetak radnika mašinske i elektrostruke (sa srednjom školom i fakultetom) uposliti da na njoj rade, dati mladima bez zaposlenja šansu. No nije lako išlo.

– Na tržištu rada u Čajetini nema takvog kadra, a u obližnjem Užicu ga ima, ne previše. Zato smo se, mada su nam se na konkurs javili i mladi iz drugih gradova za koje bismo morali da obezbedimo stan i druge uslove, opredelili za Užičane. U uži izbor ušlo je 16 mladih stručnjaka pomenute struke, od kojih smo osam zadržali na poslu: dvoje s fakultetom i šestoro sa srednjom spremom. Stupili su u rad pre tri meseca – kazuje Jovanović.

Za to vreme, nastavlja on, nisu pokazali dovoljno stručnosti za rad u proizvodnji. Nova oprema zahteva prilično znanja, ali oni znanjem nisu opravdali diplome koje imaju. – Ispostavilo se da su u stanju da rade neke pomoćne poslove, a da su nevični složenijem upravljanju modernim mašinama. Zainteresovani su da rade, ali im fali znanja i prakse. Od nule smo morali da krenemo s njima. I umesto da se do sada osamostale u poslu, biće potrebno najmanje još šest meseci. Zbog toga nam proizvodnja trpi. Ali nisu ti mladi ljudi krivi. Obrazovanje nam nije na potrebnom nivou, tokom školovanja oni takoreći ne ulaze u fabrike. Na Zapadu tri dana u sedmici srednjoškolci idu na praksu u proizvodne firme, tako se za rad i život spremaju. Kod nas toga nema, celoj Srbiji nedostaje kvalifikovane radne snage za ozbiljnu proizvodnju – napominje direktor firme „Divi“.

Posebno se, smatra on, ova pojava iskazuje kad se naši stručnjaci suoče sa modernom tehnologijom, budući da se nedovoljno investira u Srbiji. Zato su u preduzeću „Divi“, kad zatreba, prinuđeni da iz inostranstva angažuju servisere za opremu, koji papreno naplaćuju i dolazak i rad.

– Mladi obrazovani ljudi kod nas pre svega imaju cilj da se zaposle u javnom sektoru, gde se malo radi, a poslove u proizvodnji, bez obzira što su bolje plaćeni, doživljavaju kao nužno zlo. Nije im izazov ni najmodernija oprema. Nismo ni mi toga pošteđeni, iz našeg preduzeća je nekoliko radnika tako otišlo u javna. Kud nam ide privreda ako se ovako nastavi – pita se za „Politiku“ Milanko Jovanović.