Vinska jahta na jagodinskom moru

Jagodina – Početna zamisao bila je da se na proplanku sagradi klasična šumadijska kuća, projektovana po nacrtima jagodinskog klasicizma: visoki krov, dnevni boravak sa ognjištem, sofra sa tronošcima, trem sa dekorativno obrađenim lukovima i skriveni zadnji izlaz, da se beži u slučaju upada pijanih haračlija.

Ali arhitekta Milutin Gec, projektant Belvila, Ju-biznis centra, nove zgrade EPS-a, stvorio je futurističku vilu, pa glanc nova vinarija sada izgleda kao superjahta nekog kalifornijskog magnata, koja se nasukala kod Jagodine. Utopljena je u vinograde, u šumadijsku vinovu lozu, na vinskom putu Srbije.

Colićevi vinogradi se prostiru na vrhu brega, na 300 metara nadmorske visine, i kada bi se, filmskom fantazijom, svi đuture, koliko nas ima na šanku velike terase, ograđene staklom, sa brega prebacili u Burgundiju, pejzaž bi ličio na romantična francuska vinogorja.

Ali, kad bolje zagledamo – mućak. S velike terase, na gornjoj palubi jagodinskog mora, nekoliko stotina metara daleko od sela Međureč, Francuzi ne mogu da vide takvu fantaziju kao što su magloviti obrisi Homoljskih planina, mistična piramida Rtnja, ili moćni Kopaonik, koji se tek naslućuje u zorama prolećnih dana.

Ne grade se više vinarije kao etno-kuće, u kojima pijuckate vince i mezetite pršutu i kačkavalj, dok vas brkati domaćin u narodnoj nošnji podseća na istorijske bitke u kraju, kada su se sekle glave Turcima, a onda pilo vino rujno.

Sada se vinarije projektuju kao supersonični objekti. Valjda zato da vas enterijer ošamuti, a vino dokrajči, u podrumskoj degustacionoj sobi koja podseća na galeriju u njujorškom Sohou. Bačve se tek naziru diskretnim unutrašnjim osvetljenjem, a na udaljenom zidu, puca video-bim sa brendom vinarije Cilić. Toči se rujno vino, ima i belog, u vorholovskoj jazbini, usred Pomoravlja!

Obavljaju se poslednje pripreme za vinsku rokenrol žurku, uoči svečanog otvaranja.
Dugački degustacioni sto kreirao je vlasnik vinarije Milorad Miša Cilić, posle dva ispijena bela magnuma, vinskog Molotovljevog koktela od jednog i po litra.

Sa razvojem vinarstva na Balkanu, objašnjava mi gazda Miša, pojavilo se više proizvođača koji su svoja vina deklarisali kao „grand kru”, što je inače oznaka određenih vina u pojedinim regijama Francuske, pa su Cilići, kao odgovor na sve „grand krue” sa Balkana, proizveli naš „grand kur” – beli i crveni. Pakovali su ga samo u magnum boce, od jednog i po litra. Magnum je, zvanično, mera za dvoje. Ili, ako ćemo pošteno, za jednog poštenog Šumadinca.

Ta vrsta inspiracije, koju budi šumadijski magnum, porodila je crni degustacioni sto koji se svojim apstraktnim linijama i dužinom utapa u enterijer modernističkog podruma, mada bi, osim estetskog, mogao da ima i praktičnu primenu – kao krevet za trežnjenje Jagodinaca koje je upucao magnum.

To je vinska oaza tridesettrogodišnjeg Miše Cilića, Jagodinca. Cilići su već osam generacija trgovci i proizvođači vina i rakije, što je donekle prekinuto u veselom komunizmu, što bi rekao Miša.

Ali i u vreme „crvenih” pilo se crveno i belo, tako da je njegov otac Zoran dugo godina vodio proizvodnju obojenih vina u jagodinskim pogonima „Navipa”. Sada se otac i sin bave tehnološkim projektovanjem vinarija i proizvodnjom vina širom sveta, regiona i Srbije.

– Počeo sam od dvadesete godine da radim u severnoj Americi, stažirao sam u Francuskoj, a potom sam se 2005. godine priključio francuskoj konsultantskoj kući „Vivelis” koja je u to vreme bila direktno i indirektno uključena u 25 odsto svetske proizvodnje vina – kaže Miša.

Radeći za najveće investitore širom sveta, poput „Šandon korporacije” u Argentini, u vlasništvu Luja Vitona, proveo je dve sezone u Argentini, na 29 vinarija u regiji Mendosa.

– Tamo su najlepše crnokose devojke, crvena vina i crvena mesa na jednom mestu i da nije ove Šumadije, ostao bih zauvek. Zato sam odlučio da radim za sebe. Projektovao sam nekoliko vinarija u Srbiji – priča Miša, sipajući mi „fume blan” iz 2010.

Nećkam se, ne pijem na dužnosti, vadim da je još rano. Miša me ubeđuje – degustiraj, u nekim svetskim gradovima, u ovo doba već ćaskaju sa belim miševima. Slogan ružice koju sam pio je inspirativan: „Nije za barbike”.

Miša je radio i na novoj komšijskoj vinariji Temet, udaljenoj svega 200 metara od njegove nove vinske hacijende. Mladi Cilić nije od onih čija je doktrina da komšiji crkne krava. Cilići su od čudne sorte, pa imaju slogan: „Nek komšiji nikne nova vinarija”. 

Na vrhu šumadijskog proplanka, kupovali su komad po komad zemlje, da bi sa 130 parcela, sastavili 12 hektara vinograda. Razmišljali su o skromnoj vinariji, ali su ipak odlučili da naprave treće jagodinsko čudo (prvo je akva-park, drugo zoo-vrt), kao ogledno dobro za buduće klijente. Privući će, dakle, potencijalne vinare, pokazujući im kućerinu na tri nivoa, kapaciteta 200.000 litara, gde je moguće čuvati tri berbe u podrumu.

Cilićeva vinarija je već postala ekskluzivitet. Stižu na jagodinsko more kolege vinari iz Srbije, Hrvatske, Slovenije i Francuske, ali su svakako posebni gosti Damir i Mihovil Štimac, rođena braća hrvatskog fudbalskog selektora Igora Štimca, kojima je Miša projektovao vinarije u Dalmaciji.

Na žurku, uzgred, ne dolazi Siniša Mihajlović, koji vodi fudbalsku reprezentaciju kao da, umesto mineralne vode, pije Štimčeva vina.