Na dva točka od Subotice do Zrenjanina

Zrenjanin – Bicikli su ovih dana povezali Suboticu i Zrenjanin. Subotičani su Zrenjanincima priredili izložbu o ovom prevoznom sredstvu, a pošto oba grada pripadaju ravničarskom području, bicikl se tu odomaćio i od kraja 19. veka veoma je popularan i na severu Bačke i na Begeju.

Priređivači izložbe zabeležili su da su se dvotočkaši u Subotici pojavili krajem 19. veka i da su služili za zabavu imućnih. „Subotičke novine” juna 1895. donose vest da je grupa uglednih građana, u organizaciji gimnazijskog profesora fiskulture Nikole Matkovića, biciklima išla na izlet u Sentu. Bio je tu i bankarski činovnik, advokat, jedan član gradske uprave i arhitekta. „Put od 40 kilometara projurili su za tri sata i 45 minuta, ali su biciklisti imali peh jer se pokvario jedan stroj pa se tu izgubilo pola sata”, navele su novine. List „Neven” je opet objavio da su i siromašni hteli da doskoče skupim biciklima, pa je izvesni Đuka Đukić, ratar, napravio dvotočkaš od drveta i taj primerak se i danas čuva u muzeju.

U Arhivu grada Zrenjanina postoji pisani trag hroničara Čolića po kome je u tadašnjem Velikom Bečkereku prvi bicikl sa velikim prednjim točkom provezao mladi Ludvig Hendke, 1887. godine. Pet godina kasnije pojavili su se bicikli sa jednakim točkovima. Na žene koje voze bicikl se u Velikom Bečkereku ispočetka gledalo s velikom nevericom. Branko Onjin, istoričar i kustos u zrenjaninskom muzeju, veli da je još u 19. veku osnovan ženski biciklistički klub, bez obzira što su se Bečkerečaniuglavnom krstili kada bi videli devojku na dva točka. Bicikl je u prošlom veku postao omiljeni sportski rekvizit, a u krizi mu se mnogi vraćaju i koriste za prevoz do posla. Najuspešnija generacija košarkaša među kojima su mnogi bili i reprezentativci, dok taj sport još nije bio tako popularan, na utakmice je išla biciklom. Tako su putovali i na utakmice u Novi Sad udaljen skoro 50 kilometara.

Erdelji Deneš, subotički biciklista i reprezentativac Jugoslavije pre i posle Drugog svetskog rata, nastanio se u Zrenjaninu, a ovdašnji hroničar Dejan Bošnjak se priseća da ga je ovamo dopratila legenda da se u Subotici utrkivao s tramvajem – i pobedio. Gajio je pčele a košnice je držao pored reke Tise, petnaestak kilometara od grada i svaki dan ih obilazio biciklom. Na tom putu je, nažalost, i izgubio život u devedesetoj godini.

Po Vojvodini bicikl još zovu i koturača, biciklo i biciklov, a u Subotici je – bicikla.

-----------------------------------------------------------

Istorija bicikla

Smatra se da se u svetu trenutno vozi oko milijardu bicikala. Ova sprava nema svog jedinstvenog izumitelja, jer su mnogi svojim patentima bili na tragu onoga što se danas smatra biciklom. Francuz Ernest Mišo je u periodu 1850–1860. godine konstruisao bicikl sa pedalama na prednjem velikom točku. Ovakvi dvotočkaši su bili teški za upravljanje, a posmatračima su omogućavali da vide česte i spektakularne padove vozača.

Smatra se da je tek sa izumom lančanog pogona, koji su osmislili Starli, Louson i Šergold, nastao savremeni bicikl. Starlijev model iz 1885. godine spada u prve moderne dvotočkaše. Tri godine nakon toga dodatno je unapređena udobnost i efikasnost vožnje, kada je Škotlanđanin Džon Bojd Danlop izmislio pneumatske gume.