Zamke jednoobraznog mišljenja i masovne euforije

Pre nekoliko dana (14. oktobra) u ,,Politici” je objavljen zanimljiv tekst stalnog dopisnika iz Vašingtona u kome smo imali priliku da se upoznamo s pogledom Džejmi Dejmona, prvog čoveka finansijskog giganta „Dž. P. Morgan” (J. P. MorganChase), na aktuelnu globalnu krizu i na prilike u SAD. I iz ovog teksta mogli smo da se uverimo kako je njegovo viđenje veoma jasno i potpuno logično, te da se znatno razlikuje od mnogih kojima smo svakodnevno bombardovani, a koja imaju za cilj više da zamagle nego da rasvetle problem.

Od 2005. godine, kada je došao na čelo „Dž. P. Morgana”, Dž. Dejmon je vodio naglašeno konzervativnu poslovnu politiku, za razliku od ostalih čelnika velikih finansijskih kompanija koji su se međusobno takmičili za prestiž – ko ima agresivniju poslovnu politiku i koliko je spreman da ulazi u najrizičnije poduhvate u bezumnoj trci za što većim profitima. U tom cilju se na finansijskim tržištima stalno kreiraju novi predmeti trgovanja – takozvani finansijski derivati koji postaju sve komplikovaniji i malo kome razumljivi. Oni u kratkim rokovima obezbeđuju visoke profite, a o dugoročnim rizicima koje sa sobom nose malo ko vodi računa.

Do globalne krize vladalo je uverenje da su nesposobni oni rukovodioci koji nisu spremni da se upuste i u najrizičnije poslove. Čelnici finansijskih kompanija bili su izloženi ne samo pritisku takvog opšteg mnjenja koje je vladalo u poslovnom svetu nego i stalnim zahtevima svojih najbližih saradnika koji su u agresivnoj poslovnoj politici videli mogućnost ostvarivanja visokih profita i, po toj osnovi, dobijanja ogromnih bonusa. Nastala je opšta trka za visokim profitima uz uverenje da će vreme takvih profita večno trajati i da ne postoji opasnost od krize pošto je nastupilo novo vreme kada stare zakonitosti više ne važe.U isto vreme Dž. Dejmon je svojim saradnicima često ponavljao da niko ne sme da zaboravi da posle jednog ekonomskog ciklusa nastupa drugi, to jest da svakih pet godina dolazi do zaokreta na gore.

Dž. Dejmon je bio jedan od retkih koji je imao snage da se odupre opštoj trci za trenutnim visokim profitima znajući da su oni dugoročno povezani s velikim rizicima. Kada su svi povećavali operacije sa finansijskim derivatima emitovanim na bazi stambenih kredita (takozvanih Nindža kredita, od engleske skraćenice NINJA – No Income, No Job, No Assets – čime se sugeriše da su oni odobravani i licima bez dohotka, posla i imovine), te godinama zahvaljujući tim operacijama beležili visoke profite i isplaćivali ogromne bonuse, Dž. Dejmon nije išao na to. Mada je mnogo temeljnije poznavao samu suštinu finansijskih derivata, on je polazio od sledećeg pravila: ako ja ne razumem kako na tom poslu može da se zaradi novac, niko me neće prisiliti da u tome učestvujem. Vreme koje je usledilo pokazalo je koliko je bio u pravu, te da je odbijanje da se ide na rizik koji se do kraja ne shvata jedan od najboljih načina upravljanja rizicima. Upravo zahvaljujući Dž. Dejmonu, „Dž. P. Morgan” je iz krize (2008) izašao jači dok su drugi veliki finansijski giganti bankrotirali (Lehman Brothers) ili pretrpeli ogromne gubitke i opstali samo zahvaljujući velikoj novčanoj pomoći države (Citi Group, Merrill Lynch, Bear Stearns).

Mogli bismo, na kraju, da zaključimo da je Dž. Dejmon verni učenik onoga čije ime nosi finansijski gigant na čijem je čelu. Naime, u literaturi se često navodi jedan poučan primer iz 1929. godine kada je tada znameniti milijarder Dž. P. Morgan rasprodao sve svoje akcije koje je posedovao, neposredno pre velikog pada njihovih cena na berzi. Zbog toga je pozvan na saslušanje pred komisiju Kongresa SAD. Članove komisije je interesovalo da li je Dž. P. Morgan raspolagao nekim insajderskim informacijama koje je mogao da zloupotrebi, a on je članovima komisije objasnio da se na taj korak odlučio nakon jednog usputnog razgovora sa uličnim čistačem obuće čije usluge godinama koristi. Jednog jutra dok mu je čistio obuću ulični čistač ga je upitao za mišljenje kako će se kretati cena akcija neke kompanije, priznavši mu da je on nedavno kupio nešto njenih akcija. Odlazeći u kancelariju, Dž. P. Morgan je odlučio da istoga dana rasproda sve svoje akcije, jer je ubeđen da u situaciji kada svi masovno kupuju akcije, pa i ulični čistači, on nema tu šta da traži i sa tog tržišta treba odmah da ode.

Redovni profesor univerziteta