Bez politike u sudovima

Ovih dana aktuelno je formiranje nove republičke vlade. Zoran Stojković obavlja funkciju ministra pravde od marta 2004. godine i za sada nije poznato da li će i u narednom periodu obavljati ovaj posao. Kada je došao na čelo Ministarstva, stanje u pravosuđu bilo je loše. Ni danas nije zadovoljavajuće, ali je bolje nego ranije. O tome  govori i činjenica da sudije okružnih sudova imaju dvostruko veću platu od ministara. O problemima u pravosuđu i mogućim rešenjima za "Politiku" govori Zoran Stojković, aktuelni ministar pravde.

"Venecijanska komisija" ocenila je i da je problem u našem pravosuđu to što politika ima uticaj na izbor sudija. Misli se pre svega na zaštitu od političke zloupotrebe prilikom izbora sudija u Skupštini. Kakav je Vaš komentar na to?

Tačno je da je "Venecijanska komisija" imala dve primedbe na status sudstva. Jedna je  da se obezbedi nezavisnost, ali i odgovornost sudova, uz izbegavanje "korporativne negativne solidarnosti sudova" Druga je vezana za preširoko dat imunitet i smatraju da ga treba suziti, a tužilaštva ne bi trebalo da imaju stepen nezavisnosti sličan sudu. Ne znajući za našu Strategiju reforme pravosuđa, koja je usvojena u Skupštini, komisija je preporučila da se izbegne uticaj politike na sudstvo, pri izboru sudija u Skupštini, ali i u Visokom savetu sudstva.

Taj problem ćemo rešiti donošenjem zakona o pravosudnoj akademiji čije je donošenje predviđeno Strategijom za reformu pravosuđa, a koji bi trebalo da bude završen do juna ove godine. Ideja je sledeća: kada student koji želi da radi u pravosuđu završi fakultet, umesto da ide u sud i tamo radi kao pripravnik, on se upućuje na pravosudnu akademiju. Da bi se izbegla sumnja u nivo znanja tek svršenog studenta, za upis na akademiju neće biti dovoljna diploma, već će kandidati morati da polažu prijemni ispit. Akademija će trajati dve godine, a kandidati će delom učiti teoriju, a delom praksu u sudu. Država će plaćati sve to. Ideja je da se napravi sistem sličan nemačkom. Kada polaznici polože završni ispit (pravosudni ispit), sastaviće se rang-lista. Visoki savet sudstva moći će da bira sudije samo sa te liste za prvi izbor, a Skupština samo između tih predloga. Na taj način se sprečava politikanstvo i u Skupštini i u Savetu sudstva jer će se ljudi birati po čisto stručnim kriterijumima.

Evropska komisija za demokratiju putem prava, takozvana "Venecijanska komisija", imala je zamerke na to što poslanički mandati ne pripadaju poslanicima, već strankama. Time se navodno krši sloboda parlamentarizma. Koje je Vaše mišljenje o tome?

To jeste bila jedna od primedaba. Vremenom, kada budemo postali uredna valjana demokratska država, taj problem će se rešiti. Naše rešenje, moramo da se složimo, nije najdemokratičnije, ali, mi smo zemlja u tranziciji, gde je princip da je poslanik vlasnik mandata od Skupštine napravio pijacu. Postali smo jedina zemlja u kojoj jedna stranka koja nije ušla u Skupštinu na izborima postaje parlamentarna tako što je kupila poslanika. Da bi se to sprečilo, urađeno je da oni koji su dali mandate oni njima i raspolažu. Kad budemo postali uređena država sa dužom demokratskom tradicijom, prestaće potreba za tim sistemom.

Da li su, pored "Venecijanske komisije", primedbe imali i Komisija Evropske unije i Savet Evrope?

Imali su. Rečeno je da je potrebno da se status sudova predviđen strategijom reforme pravosuđa unese u Ustav i da se osnuje agencija za borbu protiv korupcije. Međutim, kada su stigli pismeni izveštaji označene primedbe bile su otklonjene. U usvojeni Ustav unet je Visoki savet sudstva kao ustavna kategorija i ključni organ za sudove, a u Skupštini je već čekao na usvajanje Zakon o osnivanju nezavisnog antikorupcijskog tela – Agenciji.

Kad smo već kod Saveta Evrope i Evropske komisije, njihov poslednji izveštaj govori da je kod nas poboljšana efikasnost sudova. Broj starih predmeta smanjen je za više od 50 odsto, a izmenom zakonskog sistema i većom kontrolom, kao i dovođenjem ljudi koji žele nešto da rade, poboljšan je rad sudova. Primer za to svakako su trgovinski sudovi koji su praktično ranije bili na poternici, a koji su sada sa novim propisima i uvođenjem kompjuterizacije postali primer dobrog funkcionisanja. Prošle godine je, recimo, Svetska banka procenila da su trgovinski sudovi za 50 odsto ubrzali broj završenih predmeta. Koliko je poboljšan rad trgovinskih sudova i vraćeno poverenje u njih govori i informacija od pre nekoliko meseci da se sve veći broj stranih firmi obraća našim trgovinskim sudovima, jer imaju poverenja u njih. Dakle, to su uvideli i investitori koji ne žele više da traže međunarodnu arbitražu za sporove.

Šta podrazumeva uvođenje notara ili javnih beležnika u pravosuđe?

Kada budemo doneli zakon o notarima, sva materija koje ne traži sudsku odluku biće prebačena na notare. Tim zakonom, primera radi, overe, uzimanje izjava, testamenti, ugovori o doživotnom izdržavanju, drugi ugovori, potvrde da su oni tačni, neće više biti u sudovima. To je, između ostalog, veoma bitno za privredu. Odlučili smo se za latinski model notarijata, jer se pokazao kao veoma pouzdan. To je ključni zakon za debalansaranje sudova, uz zakon o medijaciji i mogućnost sporazuma o krivici. Time postižemo da sudovi rade samo ono što treba da rade. Zakon je u završnoj fazi i ovih dana se očekuje nacrt i javna rasprava.

Koji su trenutno najveći problemi u pravosuđu?

Ključni problem u reformi sudstva je trenutno kadrovsko stanje u sudovima. Izbori sudija koji su bili takvi kakvi su bili, doveli su do strašnog pada kvaliteta, neažurnosti i povećane korupcije. Bitno je da se preduzimaju pre svega preventivne mere protiv te korupcije. Takođe, Skupština je usvojila Strategiju za borbu protiv korupcije, pa sad ostaje da svaki organ napravi svoju strategiju. Predviđene su tačke gde može da se javi korupcija i ko bi mogao da bude nosilac, a bitno je da javnost u radu eleminiše samu tu pojavu. U ovoj borbi je veoma važna i uloga medija. Jer, ako putem medija ne uspemo da stvorimo antikoruptivnu svest kod građana ne možemo da rešimo ovaj veliki problem. Dosta je vladao sistem u kojem se govorilo da je lopov biznismen, a pošten budala. To mora da se promeni i mediji igraju veliku ulogu u tome.

Kada će biti obavljen najavljeni reizbor sudija?

Trebalo bi da to bude izvedeno tokom ove godine i to će raditi visoki savet sudstva. Za kasacioni, apelacioni i upravni sud neće naravno biti reizbora, jer će oni biti formirani prvi put ove godine. Ostali će ići na reizbor koji će biti obavljen po valjanim kriterijumima. Recimo, ako imate sudiju koji je pet godina neažuran i ne radi valjano posao za koji je plaćen, šta drugo preostaje nego da mu se zahvalite na saradnji. Onima koji znaju da rade svoj posao moram da poručim da nema potrebe za strahom od reizbora. Onaj ko zna da radi ostaće na funkciji.

Šta je sa oduzimanjem nelegalno stečene imovine?

Vlada Srbije je usvojila Predlog zakona o agenciji za upravljanje oduzetom imovinom. Čeka se da Skupština usvoji taj predlog zakona, koji predviđa osnivanje nezavisne agencije koja će raspolagati nelegalno stečenom imovinom u korist društva, dok se sudski postupak ne okonča. Recimo, ako je reč o novcu, agencija će ga koristiti, ako je reč o robi ona će se prodati... Suština zakona je da okrivljeni više neće moći da koristi svoju imovinu, već će to raditi država. Ako sud donese oslobađajuću presudu, imovina će biti vraćena prvobitnom vlasniku. Imamo paradoksalnu situaciju da je povećan broj krivičnih predmeta zbog organizovanog privrednog kriminala, a pada vrednost oduzete imovine.

U ovom segmentu je ključan i zakon o oduzimanju sumnjivo stečene imovine u građansko-pravnim stvarima i koji je u fazi izrade. Ono što mnogi ne razumeju jeste da je to zakon koji će regulisati i pitanje sumnjivo stečene imovine onih koji nisu počinili neko krivično delo. To je aktuelan problem i u Evropi. U Irskoj i Engleskoj su, primera radi, osnovane agencije koje se bave rešavanjem tih problema. Recimo, čovek prijavi da je tokom godine stekao prihod od 10.000 funti, a agencija utvrdi da je on stekao imovinu u vrednosti od 100.000 funti. Agencija mu oduzima svu imovinu preko prijavljenih 10.000 funti, a čovek je dužan da dokaže na koji je način stekao ostalih 90.000 funti.

-----------------------------------------------------------

Sajber kriminal

Nedavno je u Beogradu održana konferencija o visokotehnološkom kriminalu. Tema skupa je izuzetno značajna u oblasti borbe protiv kriminala, posebno zbog pojavljivanja nove vrste krivičnih dela kao i činjenja tradicionalnih krivičnih dela uz korišćenje novih tehnologija. Kako se boriti protiv tih novih pojava?

Lakoća pristupa i pretraživanja informacija sadržanih u računarskim sistemima, rezultirala je eksplozivnim porastom količine dostupnih informacija i znanja koja se iz njih mogu dobiti. To pored pozitivnih promena ima i svoju mračnu stranu. Nove tehnologije dovode u pitanje postojeće zakonske koncepte, a posledice kriminalnog ponašanja su dalekosežnije nego ranije, jer nisu ograničene geografskim položajem i državnim granicama. Time izvršenje krivičnih dela dobija međunarodnu dimenziju. To postaje problem sa kojim se u sve većoj meri sreću, kako pravni stručnjaci, policija, tužilaštva i sudovi pojedinih država, kao i međunarodna zajednica, što visokotehnološki kriminal svrstava u prekogranični kriminalitet i zahteva razmenu međunarodnih iskustava za efikasno suzbijanje i primenu preventivnih mera.

Srbija je potpisnik konvencije i dodatnog protokola konvencije za borbu protiv visokotehnološkog kriminala (sajber konvencije).