Без политике у судовима

Ових дана актуелно је формирање нове републичке владе. Зоран Стојковић обавља функцију министра правде од марта 2004. године и за сада није познато да ли ће и у наредном периоду обављати овај посао. Када је дошао на чело Министарства, стање у правосуђу било је лоше. Ни данас није задовољавајуће, али је боље него раније. О томе  говори и чињеница да судије окружних судова имају двоструко већу плату од министара. О проблемима у правосуђу и могућим решењима за "Политику" говори Зоран Стојковић, актуелни министар правде.

"Венецијанска комисија" оценила је и да је проблем у нашем правосуђу то што политика има утицај на избор судија. Мисли се пре свега на заштиту од политичке злоупотребе приликом избора судија у Скупштини. Какав је Ваш коментар на то?

Тачно је да је "Венецијанска комисија" имала две примедбе на статус судства. Једна је  да се обезбеди независност, али и одговорност судова, уз избегавање "корпоративне негативне солидарности судова" Друга је везана за прешироко дат имунитет и сматрају да га треба сузити, а тужилаштва не би требало да имају степен независности сличан суду. Не знајући за нашу Стратегију реформе правосуђа, која је усвојена у Скупштини, комисија је препоручила да се избегне утицај политике на судство, при избору судија у Скупштини, али и у Високом савету судства.

Тај проблем ћемо решити доношењем закона о правосудној академији чије је доношење предвиђено Стратегијом за реформу правосуђа, а који би требало да буде завршен до јуна ове године. Идеја је следећа: када студент који жели да ради у правосуђу заврши факултет, уместо да иде у суд и тамо ради као приправник, он се упућује на правосудну академију. Да би се избегла сумња у ниво знања тек свршеног студента, за упис на академију неће бити довољна диплома, већ ће кандидати морати да полажу пријемни испит. Академија ће трајати две године, а кандидати ће делом учити теорију, а делом праксу у суду. Држава ће плаћати све то. Идеја је да се направи систем сличан немачком. Када полазници положе завршни испит (правосудни испит), саставиће се ранг-листа. Високи савет судства моћи ће да бира судије само са те листе за први избор, а Скупштина само између тих предлога. На тај начин се спречава политиканство и у Скупштини и у Савету судства јер ће се људи бирати по чисто стручним критеријумима.

Европска комисија за демократију путем права, такозвана "Венецијанска комисија", имала је замерке на то што посланички мандати не припадају посланицима, већ странкама. Тиме се наводно крши слобода парламентаризма. Које је Ваше мишљење о томе?

То јесте била једна од примедаба. Временом, када будемо постали уредна ваљана демократска држава, тај проблем ће се решити. Наше решење, морамо да се сложимо, није најдемократичније, али, ми смо земља у транзицији, где је принцип да је посланик власник мандата од Скупштине направио пијацу. Постали смо једина земља у којој једна странка која није ушла у Скупштину на изборима постаје парламентарна тако што је купила посланика. Да би се то спречило, урађено је да они који су дали мандате они њима и располажу. Кад будемо постали уређена држава са дужом демократском традицијом, престаће потреба за тим системом.

Да ли су, поред "Венецијанске комисије", примедбе имали и Комисија Европске уније и Савет Европе?

Имали су. Речено је да је потребно да се статус судова предвиђен стратегијом реформе правосуђа унесе у Устав и да се оснује агенција за борбу против корупције. Међутим, када су стигли писмени извештаји означене примедбе биле су отклоњене. У усвојени Устав унет је Високи савет судства као уставна категорија и кључни орган за судове, а у Скупштини је већ чекао на усвајање Закон о оснивању независног антикорупцијског тела – Агенцији.

Кад смо већ код Савета Европе и Европске комисије, њихов последњи извештај говори да је код нас побољшана ефикасност судова. Број старих предмета смањен је за више од 50 одсто, а изменом законског система и већом контролом, као и довођењем људи који желе нешто да раде, побољшан је рад судова. Пример за то свакако су трговински судови који су практично раније били на потерници, а који су сада са новим прописима и увођењем компјутеризације постали пример доброг функционисања. Прошле године је, рецимо, Светска банка проценила да су трговински судови за 50 одсто убрзали број завршених предмета. Колико је побољшан рад трговинских судова и враћено поверење у њих говори и информација од пре неколико месеци да се све већи број страних фирми обраћа нашим трговинским судовима, јер имају поверења у њих. Дакле, то су увидели и инвеститори који не желе више да траже међународну арбитражу за спорове.

Шта подразумева увођење нотара или јавних бележника у правосуђе?

Када будемо донели закон о нотарима, сва материја које не тражи судску одлуку биће пребачена на нотаре. Тим законом, примера ради, овере, узимање изјава, тестаменти, уговори о доживотном издржавању, други уговори, потврде да су они тачни, неће више бити у судовима. То је, између осталог, веома битно за привреду. Одлучили смо се за латински модел нотаријата, јер се показао као веома поуздан. То је кључни закон за дебалансарање судова, уз закон о медијацији и могућност споразума о кривици. Тиме постижемо да судови раде само оно што треба да раде. Закон је у завршној фази и ових дана се очекује нацрт и јавна расправа.

Који су тренутно највећи проблеми у правосуђу?

Кључни проблем у реформи судства је тренутно кадровско стање у судовима. Избори судија који су били такви какви су били, довели су до страшног пада квалитета, неажурности и повећане корупције. Битно је да се предузимају пре свега превентивне мере против те корупције. Такође, Скупштина је усвојила Стратегију за борбу против корупције, па сад остаје да сваки орган направи своју стратегију. Предвиђене су тачке где може да се јави корупција и ко би могао да буде носилац, а битно је да јавност у раду елеминише саму ту појаву. У овој борби је веома важна и улога медија. Јер, ако путем медија не успемо да створимо антикоруптивну свест код грађана не можемо да решимо овај велики проблем. Доста је владао систем у којем се говорило да је лопов бизнисмен, а поштен будала. То мора да се промени и медији играју велику улогу у томе.

Када ће бити обављен најављени реизбор судија?

Требало би да то буде изведено током ове године и то ће радити високи савет судства. За касациони, апелациони и управни суд неће наравно бити реизбора, јер ће они бити формирани први пут ове године. Остали ће ићи на реизбор који ће бити обављен по ваљаним критеријумима. Рецимо, ако имате судију који је пет година неажуран и не ради ваљано посао за који је плаћен, шта друго преостаје него да му се захвалите на сарадњи. Онима који знају да раде свој посао морам да поручим да нема потребе за страхом од реизбора. Онај ко зна да ради остаће на функцији.

Шта је са одузимањем нелегално стечене имовине?

Влада Србије је усвојила Предлог закона о агенцији за управљање одузетом имовином. Чека се да Скупштина усвоји тај предлог закона, који предвиђа оснивање независне агенције која ће располагати нелегално стеченом имовином у корист друштва, док се судски поступак не оконча. Рецимо, ако је реч о новцу, агенција ће га користити, ако је реч о роби она ће се продати... Суштина закона је да окривљени више неће моћи да користи своју имовину, већ ће то радити држава. Ако суд донесе ослобађајућу пресуду, имовина ће бити враћена првобитном власнику. Имамо парадоксалну ситуацију да је повећан број кривичних предмета због организованог привредног криминала, а пада вредност одузете имовине.

У овом сегменту је кључан и закон о одузимању сумњиво стечене имовине у грађанско-правним стварима и који је у фази израде. Оно што многи не разумеју јесте да је то закон који ће регулисати и питање сумњиво стечене имовине оних који нису починили неко кривично дело. То је актуелан проблем и у Европи. У Ирској и Енглеској су, примера ради, основане агенције које се баве решавањем тих проблема. Рецимо, човек пријави да је током године стекао приход од 10.000 фунти, а агенција утврди да је он стекао имовину у вредности од 100.000 фунти. Агенција му одузима сву имовину преко пријављених 10.000 фунти, а човек је дужан да докаже на који је начин стекао осталих 90.000 фунти.

-----------------------------------------------------------

Сајбер криминал

Недавно је у Београду одржана конференција о високотехнолошком криминалу. Тема скупа је изузетно значајна у области борбе против криминала, посебно због појављивања нове врсте кривичних дела као и чињења традиционалних кривичних дела уз коришћење нових технологија. Како се борити против тих нових појава?

Лакоћа приступа и претраживања информација садржаних у рачунарским системима, резултирала је експлозивним порастом количине доступних информација и знања која се из њих могу добити. То поред позитивних промена има и своју мрачну страну. Нове технологије доводе у питање постојеће законске концепте, а последице криминалног понашања су далекосежније него раније, јер нису ограничене географским положајем и државним границама. Тиме извршење кривичних дела добија међународну димензију. То постаје проблем са којим се у све већој мери срећу, како правни стручњаци, полиција, тужилаштва и судови појединих држава, као и међународна заједница, што високотехнолошки криминал сврстава у прекогранични криминалитет и захтева размену међународних искустава за ефикасно сузбијање и примену превентивних мера.

Србија је потписник конвенције и додатног протокола конвенције за борбу против високотехнолошког криминала (сајбер конвенције).