Saveti latinoameričkih čudotvoraca

Evropa je donedavno za Latinsku Ameriku bila svetionik, ogledalo u kome su želeli da se ogledaju: da dostignu njene standarde u razvoju demokratije, poštovanju prava manjina, socijalnih beneficija, otvorenosti društva. Sa ekonomskom krizom, stvari su se obrnule pa Evropljani danas traže savet od Brazila, Meksika ili Argentine...

Šta o planovima iz Brisela, za izlazak iz krize, misli, na primer, brazilski ministar finansija Gido Mantega (63), zaslužan za ekonomsko čudo u najvećoj latinoameričkoj zemlji, a šta Karlos Slim, meksički preduzetnik, učvršćen već godinama na prvom mestu „Forbsove” liste najbogatijih ljudi na svetu, interesovalo je pet evropskih dnevnika (madridski „Pais”, londonski „Gardijan”, varšavsku „Gazeta”, torinsku „Stampu” i pariski „Mond”) u okviru medijskog projekta za podsticanje debate o budućnosti Evropske unije.

Mantega sumnja pre svega da je „politički izvodljivo reći narodu, da plate nastavljaju da padaju, da će se nezaposlenost povećavati sledećih nekoliko godina, da će već ugroženo stanovništvo živeti još teže, pre nego što mu možda bude bolje”. Čini mu se da je to „politički ludo smela strategija”, a da je istovremeno nekompletna, jer se bavi isključivo rešavanjem problema duga. To bi imalo smisla jedino kada bi se istovremeno preduzele mere za podsticanje rasta.

On predlaže da se stvori „jedan investicioni evropski fond za finansiranje infrastrukture”, ali i „pored zalaganja (francuskog predsednika) Fransoa Olanda” ne vidi da se „podsticaju zapošljavanja poklanja dovoljno pažnje”. Mantega kritikuje Nemačku jer je „njen predlog za ekonomsko ozdravljenje okrenut prema nemačkim biračima”. Nemci, upozorava brazilski ministar, „previđaju da će i oni imati ogromne gubitke, ako krahiraju španske banke”.

Brazil je spreman da pomogne evropski oporavak, kao što je predloženo još prošle godine, tvrdi Mantega, ali dodaje da će se to desiti „samo ukoliko Evropa ispuni uslove koje smo postavili”.

Mantega traži da „profunkcioniše Evropski stabilizacioni mehanizam ” i da „Evropa prvo sama uloži u sopstveni razvoj”. Tek tada bi zemlje BRIKS-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južna Afrika) pristale da povećaju doprinos MMF-u na 80 milijardi dolara, kao što je to predloženo na samitu G-20 u junu u Meksiku.

Uprkos svom poodmaklom dobu, Karlos Slim (72) i dalje je najuspešniji preduzetnik na svetu. On očekuje da Evropa hitno produži radni vek i da stanovnici Starog kontinenta odlaze u penziju sa 70 godina ili kasnije „u današnje vreme kad će očekivani prosečni ljudski vek dostići 85 godina”. Slim tvrdi da je „aktuelni  evropski model države socijalnog blagostanja postao neodrživ”.

On podržava „model univerzalnog zdravstvenog osiguranja”, ali se zdravstvo mora „učiniti efikasnijim, tako da se izbegnu zloupotrebe i preveliki troškovi”.

Nezaposleni bi, smatra on, uz pomoć koju dobijaju od države, morali da idu na prekvalifikaciju „u skladu sa poslovima koji će se na tržištu rada tražiti u sledećih pet do deset godina”.

„Jedino posao može da savlada siromaštvo. Ljudi moraju da budu zadovoljni svojim poslom, jer to je ono što čini čoveka dostojanstvenim. Posao nije samo društvena obaveza, nego i emotivna potreba”, tvrdi najbogatiji čovek na svetu koji je davno, da je hteo, mogao da prestane da radi.

I pored kritike, Slim ulaže u Evropu.

„Tehnologija informacija je u epicentru naše civilizacije, a moje kompanije su uvek bile avangardne. Mislim da se isplati ulagati u ovom polju. Dugoročno će sigurno moje investicije u turizam, zdravstvene ustanove za negu starih ljudi, u telefoniju u Evropi, biti vrlo isplative. I dovešće do bržeg i masovnijeg zapošljavanja”, kaže Slim.