Predsednik pomaže kandidatu

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Život na istočnoj obali SAD počeo je juče da se polako vraća u normalu posle jedne od najvećih prirodnih nepogoda u američkoj istoriji, uz opštu procenu da će za sagledavanje ukupne štete od uragana „Sendi”, a pogotovo za saniranje posledica biti potrebno dosta vremena.

Juče je, posle dvodnevne pauze, prve toliko duge još od 1888, proradila Njujorška beza, ali najveći američki grad će još nekoliko dana biti bez podzemne železnice, što pojačava njegov i u normalnim okolnostima stalni saobraćajni haos.

U pogođenom regionu je počelo i otvaranje aerodroma zatvorenih još od nedelje, a proći će dani pre nego što se vazdušni saobraćaj unormali, s obzirom na to da je proteklih dana otkazano čak 14.000 letova.

Najveći problemi su sa strujom: više od sedam miliona korisnika je ostalo bez napona i potrebno je bar deset dana da se svi kvarovi otklone.

Nevreme je nakratko suspendovalo i predizbornu kampanju u samoj završnici ovog jedinstvenog političkog maratona, ali je ubeđivanje još neubeđenih birača juče nastavljeno. Učinio je to samo kandidat republikanaca Mit Romni, mitinzima na Floridi, dok se Barak Obama i juče bavio samo predsedničkim dužnostima.

On je u društvu republikanskog guvernera Nju Džersija, države koja je pretrpela najveći udar „Sendija”, obišao stradalnike, koristeći priliku da pokaže dobre strane „aktivne vlade” – što je glavna ideološka vododelnica između demokrata i republikanaca. U tome mu je guverner Kris Kristi postao neočekivani saveznik, pošto je minulih dana u nekoliko navrata Obamino reagovanje i federalnu pomoć pohvalio kao „izuzetne”.

Obama koristi sve prednosti položaja, pa Obama predsednik tako pomaže Obami kandidatu. On ustvari nema izbora: sa jedne strane mora da radi svoj posao: u ovakvim situacijama on je istovremeno i predsednik i vrhovni komandant i glavni utešitelj nacije, a sa druge hoda po zategnutoj žici, jer ne sme da ostavi utisak da nesreću koristi da bi iz nje izvukao politički profit.

Dosad se u tom pogledu dobro držao; njegovo „predsedničko” ponašanje, trezvene poruke i blagovremene odluke (preventivno proglašavanje vanrednog stanja u najugroženijim državama) ostavili su veoma povoljan utisak, što je rivalski štab stavilo u dilemu kako da tome parira. Romni je to pokušao organizovanjem akcije distribucije pomoći postradalima, koja je međutim veoma ličila na uobičajeni politički miting, a uz to, nastavljen je rat propagandnim spotovima na televiziji i radiju.

Obama međutim rizikuje da se svaki propust, svako neispunjeno očekivanje kad je reč o državnoj pomoći, knjiži na njegov račun. Ali prema nepodeljenim ocenama, on je u ovoj situaciju mnogo bolje reagovao nego predsednik Džordž Buš kada je uragan „Ketrin” 2005. pogodio obalu Meksičkog zaliva.

Birališta se otvaraju sledećeg utorka, a predizborni finiš pokazuje da su kandidati izjednačeniji nego bilo kad tokom jednogodišnje kampanje: uprosečeni rezultati svih istraživanja pokazuju da Romni trenutno ima prednost od samo 0,8 procentnih poena (47,9:47,1), mada se i dalje smatra da u prikupljanju elektorskih glasova (pobednik u svakoj državi osvaja onoliko elektora koliko ta država ima kongresmena) Obama ima lakši put da dostigne minimum od 270, koliko mu je potrebno za pobedu.

M. Mišić

---------------------------------------------

„Fijat” kao adut

Vašington – „Fijat” je postao faktor i u američkim izborima kao što je to bio i u Srbiji, mada na drugačiji način. Kao većinski vlasnik „Krajslera”, on je Obami adut da je njegova pomoć (od 10 milijardi) tu kompaniju spasla bankrota i omogućila joj da danas bude najprofitabilnija među čuvenom „detroitskom trojkom” u kojoj su još i „Dženeral motors” i „Ford”.

Mit Romni, koji se svojevremeno zalagao da sva tri proizvođača bankrotiraju, ovih dana je iskoristio jednu najavu Serđa Markionija da će „Fijat” početi proizvodnju džipova u Kini za tamošnje tržište, da bi objavio kako je Obama „Krajslera” izbavio da bi se on sada preselio u Kinu. To je međutim odlučno opovrgnuto i iz Torina i iz ovdašnje centrale „Krajslera”, sa objašnjenjem da će se proizvodnja u Detroitu dalje širiti i da zbog poslova u Kini neće biti ugroženo nijedno radno mesto u Americi. Markione je takvo objašnjenje imejlom poslao svakom zaposlenom u „Krajsleru”, a Romnijeva manipulacija činjenicama naišla je na osudu i u novinskim komentarima.

M. M.