Kineska pomoć Evropi

Za osam meseci otkako sam postao zamenik ministra inostranih poslova za evropske poslove, posetio sam Evropu gotovo deset puta.

Tokom svake posete uverio sam se u ogromne napore koje Evropa ulaže u borbi protiv dužničke krize i veoma mi je drago što vidim da neki od ovih napora postepeno daju rezultate.

Od izbijanja dužničke krize, Kina je pružila snažnu podršku Evropi. Pomogli smo MMF-u sa 43 milijarde američkih dolara i u okviru svojih mogućnosti pružili pomoć Evropi kupovinom evropskih državnih obveznica i povećanjem uvoza iz Evrope. Po mom mišljenju, upravo to treba da učinimo kao svestrani strateški partner EU.

Sledeće godine obeležićemo 10. godišnjicu sveobuhvatnog strateškog partnerstva Kine i EU. Trgovina između Kine i EU dostigla je 560 milijardi američkih dolara, što predstavlja četvorostruko povećanje u poređenju sa stanjem pre deset godina.

Kina je postojana u podržavanju evropskih integracija. Naš dosledan stav jeste da je ujedinjena, stabilna i prosperitetna Evropa u interesu celog sveta, uključujući i Kinu.

Kada je evropska dužnička kriza bila na vrhuncu, neki ljudi u svetu, uključujući i one u Evropi, zalagali su se za ideje o „kolapsu evra” i „dezintegraciji EU”. Bez obzira na to, Kina nikada nije promenila svoj stav prema Evropi i bila je uverena u budućnost evropskih integracija. Kao što je rekao premijer Ven Đijabao: „Kina je pouzdani prijatelj i partner EU.”

Istovremeno, treba ispravno da rešavamo naše razlike i sporove, na osnovu principa uzajamnog poštovanja, jednakosti i međusobne koristi i učinimo sve što je u našoj moći da realizujemo ogromni potencijal za saradnju, kako bi narodi obe strane imali što veću korist.
Budućnost kinesko-evropskih odnosa obećava i zahteva naše zajedničke napore u očuvanju mirnog i stabilnog međunarodnog okruženja. I Kina i Evropa prošle su kroz razaranja Drugog svetskog rata, a naši narodi bili su žrtve ratova.

Znam da su u poslednje vreme neki evropski prijatelji zabrinuti zbog pitanja oko ostrva Diaoju. Ostrvo Diaoju i njegova srodna ostrva integralna su teritorija Kine od davnina gde Kina ima neosporan suverenitet.

Japan je od Kine uzurpirao ostrvo Diaoju tokom Prvog kinesko-japanskog rata krajem 19. veka.

Nakon završetka Drugog svetskog rata, u skladu sa Kairskom deklaracijom, Potsdamskom deklaracijom i drugim međunarodnim pravnim dokumentima, sve teritorije koje je Japan uzurpirao od Kineza morale su da budu vraćene Kini, uključujući i ostrvo Diaoju.

Trenutna napetost oko ostrva Diaoju izazvana je isključivo od strane Japana. Prošlog septembra japanska vlada odustala je od prethodnog sporazuma koji je imala s Kinom o ostavljanju ovog spora po strani i preduzela je mere tzv. nacionalizacije ostrva Diaoju, koje u suštini imaju za cilj menjanje pravnog statusa ostrva Diaoju. Kineska strana posvećena je rešavanju spora kroz dijalog i pregovore.

Nakon završetka Drugog svetskog rata, fašistički zločini koji su počinjeni na evropskom kontinentu dovedeni su pred lice pravde. Ovo je utrlo put procesu integracije Evrope u proteklih više od šest decenija i preobratilo Evropu iz kontinenta koji je bio duboko u ratu u kontinent mira. Nažalost, neke političke figure u Japanu još insistiraju na odavanju počasti svetilištu Jasukuni, gde se odaje počast zločincima iz Drugog svetskog rata.

Otvorenim poricanjem zločina koje je Japan počinio tokom rata, oni pokušavaju da prekrajaju istoriju, osporavaju posleratni međunarodni poredak i podrivaju regionalni mir i stabilnost.

Miran i stabilan azijsko-pacifički region u interesu je svih strana u svetu, uključujući i Evropu. Kina će ostati posvećena putu mirnog razvoja i prijateljske saradnje s narodom azijskih zemalja. Kina i Evropa su dva važna igrača u svetu i neophodni međusobni strateški partneri za razvoj. Kina je spremna da sarađuje s Evropom kako bi dala još veći doprinos svetskom miru, stabilnosti i razvoju.

Song Tao, zamenik ministra inostranih poslova Kine