Кинеска помоћ Европи

За осам месеци откако сам постао заменик министра иностраних послова за европске послове, посетио сам Европу готово десет пута.

Током сваке посете уверио сам се у огромне напоре које Европа улаже у борби против дужничке кризе и веома ми је драго што видим да неки од ових напора постепено дају резултате.

Од избијања дужничке кризе, Кина је пружила снажну подршку Европи. Помогли смо ММФ-у са 43 милијарде америчких долара и у оквиру својих могућности пружили помоћ Европи куповином европских државних обвезница и повећањем увоза из Европе. По мом мишљењу, управо то треба да учинимо као свестрани стратешки партнер ЕУ.

Следеће године обележићемо 10. годишњицу свеобухватног стратешког партнерства Кине и ЕУ. Трговина између Кине и ЕУ достигла је 560 милијарди америчких долара, што представља четвороструко повећање у поређењу са стањем пре десет година.

Кина је постојана у подржавању европских интеграција. Наш доследан став јесте да је уједињена, стабилна и просперитетна Европа у интересу целог света, укључујући и Кину.

Када је европска дужничка криза била на врхунцу, неки људи у свету, укључујући и оне у Европи, залагали су се за идеје о „колапсу евра” и „дезинтеграцији ЕУ”. Без обзира на то, Кина никада није променила свој став према Европи и била је уверена у будућност европских интеграција. Као што је рекао премијер Вен Ђијабао: „Кина је поуздани пријатељ и партнер ЕУ.”

Истовремено, треба исправно да решавамо наше разлике и спорове, на основу принципа узајамног поштовања, једнакости и међусобне користи и учинимо све што је у нашој моћи да реализујемо огромни потенцијал за сарадњу, како би народи обе стране имали што већу корист.
Будућност кинеско-европских односа обећава и захтева наше заједничке напоре у очувању мирног и стабилног међународног окружења. И Кина и Европа прошле су кроз разарања Другог светског рата, а наши народи били су жртве ратова.

Знам да су у последње време неки европски пријатељи забринути због питања око острва Диаоју. Острво Диаоју и његова сродна острва интегрална су територија Кине од давнина где Кина има неоспоран суверенитет.

Јапан је од Кине узурпирао острво Диаоју током Првог кинеско-јапанског рата крајем 19. века.

Након завршетка Другог светског рата, у складу са Каирском декларацијом, Потсдамском декларацијом и другим међународним правним документима, све територије које је Јапан узурпирао од Кинеза морале су да буду враћене Кини, укључујући и острво Диаоју.

Тренутна напетост око острва Диаоју изазвана је искључиво од стране Јапана. Прошлог септембра јапанска влада одустала је од претходног споразума који је имала с Кином о остављању овог спора по страни и предузела је мере тзв. национализације острва Диаоју, које у суштини имају за циљ мењање правног статуса острва Диаоју. Кинеска страна посвећена је решавању спора кроз дијалог и преговоре.

Након завршетка Другог светског рата, фашистички злочини који су почињени на европском континенту доведени су пред лице правде. Ово је утрло пут процесу интеграције Европе у протеклих више од шест деценија и преобратило Европу из континента који је био дубоко у рату у континент мира. Нажалост, неке политичке фигуре у Јапану још инсистирају на одавању почасти светилишту Јасукуни, где се одаје почаст злочинцима из Другог светског рата.

Отвореним порицањем злочина које је Јапан починио током рата, они покушавају да прекрајају историју, оспоравају послератни међународни поредак и подривају регионални мир и стабилност.

Миран и стабилан азијско-пацифички регион у интересу је свих страна у свету, укључујући и Европу. Кина ће остати посвећена путу мирног развоја и пријатељске сарадње с народом азијских земаља. Кина и Европа су два важна играча у свету и неопходни међусобни стратешки партнери за развој. Кина је спремна да сарађује с Европом како би дала још већи допринос светском миру, стабилности и развоју.

Сонг Тао, заменик министра иностраних послова Кине