Haos zbog satnice

Od izveštača "Sportskog žurnala"
Melburn, 27. marta - Umesto sutra u 15 č po ovdašnjem vremenu (7 č ujutru po našem) domaćin je zbog svoje reprezentacije odlučio da promeni raspored utakmica i da Srbija i Grčka igraju u 13 č (5 po našem). Promena je objavljena posle ponoći na sajtu svetskog prvenstva kada mnogi nisu ni razmišljali da tako nešto može da se dogodi. Satnica je uvek svetinja, ali se ovde Australiji gleda kroz prste. Bar da kvalitetom igara to zaslužuje.

- Nije problem što je meč pomeren dva sata ranije. Problem je način na koji se to radi i što ne izaziva promene u rasporedu treninga, - kaže selektor Dejan Udovičić.

U mnogo su većoj panici bili navijači Srbije i Grčke koji su s kupljenim ulaznicama mogli da uđu na meč koji počinje u 15 č. Za to vreme je prebačen meč Hrvatska - Rusija.

Što se same utakmice tiče naša reprezentacija ništa nije prepuštala slučaju. Održala je sastanak i jak poslepodnevni trening.

U Melburn je stigao i Velibor Sovrović, predsednik Vaterpolo saveza Srbije:

- Želim da igračima dam punu podršku. Zadovoljan sam dosadašnjim rezultatima, verujem da će ponovo da obraduju naciju. Ne treba da ih opterećujemo nepotrebnim pritiscima.

Predsednik Komiteta za vaterpolo Svetske plivačke federacije (Fina) Italijan Đani Lonci je uputio pismo svim delegatima i sudijama na turniru u kome između ostalog piše:

- Bilo je sjajnih mečeva, ali i kršenja pravila, stvaranja nervoze, posebno poslednjeg dana takmičenja. Apelujem da se pridržavate pravila Fine, jer ćete tako doprineti sportskoj i korektnoj borbi.

Povod je bila osmina finala. U susretu Grčka - Rumunija šestorica igrača su izbačena s pravom zamene, dok je na utakmici Australija - Italija bilo čak 35 isključenja. Kao da nervoza hvata učesnike, a pošto stižu nokaut-mečevi zatraženo je smirivanje strasti.

Dejan Savić će u nedelju 398. put skočiti u vodu s kapicom reprezentacije. Jugoslavija, SCG i Srbija, ali se uvek znalo čija je "petica", sinonim za golove, igru u odbrani, pobede, medalje...

Savić će ove godine u Svetskoj ligi odigrati i jubilarni 400. meč. Za manje od mesec dana napuniće 32 godine, a Melburn mu je peto svetsko prvenstvo.

- Brojke me uopšte ne interesuju. Kada mi ih pomenete malo se i naježim koliko dugo trajem. Ne samo ja, čitava ova generacija. Ostavili smo trag, dubok, možemo da budemo prezadovoljni onim što smo uradili, ali još nismo rekli završnu reč, - priča Savić.

Svako svetsko prvenstvo je priča za sebe. Savić se seća i Perta i Fukuoke i Barselone i Montreala kao da su se juče odigrali:

- Pert je bio druga stanica moje generacije. Nekoliko meseci pre toga smo u Sevilji mnoge iznenadili srebrom na Evropskom prvenstvu. Malo ko je znao kakav smo imali rad sa Stamenićem. Po šest-sedam sati dnevno u vodi u Majdanpeku nas je očeličilo. Pert nam je doneo bronzu posle glupog poraza u polufinalu od Španije. Ali tada smo bili prezadovoljni medaljom, jer se pokazalo da smo na pravom putu.

Fukuoka je već bila nešto drugo. "Plavi" su u zemlju "izlazećeg sunca" stigli s oreolom evropskog prvaka iz Budimpešte.

- Budimpešta je bila sjajna škola vaterpola. Imali smo nezaboravan doček, odjedanput se sve promenilo. Fukuoka je, ipak, vremenski bila mnogo blizu i premor je učinio svoje. Mađara nigde nije bilo, Italijana i Hrvata još manje. Iskočili su Španci, koji su u Budimpešti statirali. Hteli smo, trudili se, ali ništa nije moglo. Samo dva gola u finalu bilo je malo za zlato, - objasnio je Savić.

U Kranju 2003. je odbranjen evropski tron, a Savić ponovo bio među najzapaženijim igračima. Nacija je iz Barselone čekala lepe vesti.

- Sve isto. Bili smo isceđeni, ali smo se tokom turnira budili. Došlo je polufinale s Italijom. Nismo izdržali, dobili smo lekciju za čitavu karijeru. Provocirali su nas, sudije, posebno Francuz Klemanso, činile sve da nas upropaste. I uspelo im je... Izgubili smo, Šapić i ja nismo izdržali, svašta smo mu rekli, - priča Savić. - Na žalost, čuo je to i direktor Fine Markulesku i kazna je bila gadna - šest meseci nismo mogli da igramo na zvaničnim takmičenjima. Nisam igrao za bronzu protiv Grka. Samo ja znam kako sam se osećao. Od tada više nikada reč nisam rekao nekom sudiji ma kako delio pravdu. Tada smo se osećali uskraćeni za veliko finale i rekli sebi da je Montreal naš.

Tako je i bilo. Sjajna ekipa je konačno počela da uzima meru Mađarima. Svetsko prvenstvo u Montrealu i Svetski kup u Budimpešti, pa Svetska liga u Atini i Evropsko prvenstvo u Beogradu.

- S njima četiri finala i četiri pobede. Draga mi je svaka. U Budimpešti, u finalu Svetskog kupa, kada smo bili bez Vujasinovića, Udovičića, Nikića i Trbojevića mnogi su nas prežalili. Dobili smo i pored 21 isključenja. Beograd je posebna priča. S Mađarima nema mnogo filozofije, prsa u prsa.

Hoćemo li u Melburnu imati prilike da vidimo još jedan duel giganata? Jedina prilika je finale u nedelju.

- Prvo skoči... Kad se ovo bude čitalo znaće se rezultat s Grcima u četvrtfinalu, koji nisu nimalo naivni. Onda bi sledili Hrvati. S njima je igra korektna, ali na ivici. Ulog je ogroman.

Mnogi smatraju da Srbija nije pokazala pravo lice u Melburnu. Savić se slaže s tim:

- Mi smo glavni problem sami sebi. Ako nam krene kako treba teško gubimo. Ako nije početak dobar, tu mislim na prilaz, sve se otvara. Iskusni smo, znamo kako treba da se igra na rezultat. Ali i drugi rade. Samo kada se setim radosti naših ljudi, slavlja zbog medalja znam da vredi da se pomučimo.

S medaljom oko vrata bilo bi lepo da se sačeka jubilej. Stariji igrači ne kriju da im je olimpijsko zlato još jedini neostvareni cilj u karijeri. Savić nije izuzetak:

- Sidnej je bio bronzani, Atina srebrna, a Peking... Neka bude po redu.