Хаос због сатнице

Од извештача "Спортског журнала"
Мелбурн, 27. марта - Уместо сутра у 15 ч по овдашњем времену (7 ч ујутру по нашем) домаћин је због своје репрезентације одлучио да промени распоред утакмица и да Србија и Грчка играју у 13 ч (5 по нашем). Промена је објављена после поноћи на сајту светског првенства када многи нису ни размишљали да тако нешто може да се догоди. Сатница је увек светиња, али се овде Аустралији гледа кроз прсте. Бар да квалитетом игара то заслужује.

- Није проблем што је меч померен два сата раније. Проблем је начин на који се то ради и што не изазива промене у распореду тренинга, - каже селектор Дејан Удовичић.

У много су већој паници били навијачи Србије и Грчке који су с купљеним улазницама могли да уђу на меч који почиње у 15 ч. За то време је пребачен меч Хрватска - Русија.

Што се саме утакмице тиче наша репрезентација ништа није препуштала случају. Одржала је састанак и јак послеподневни тренинг.

У Мелбурн је стигао и Велибор Совровић, председник Ватерполо савеза Србије:

- Желим да играчима дам пуну подршку. Задовољан сам досадашњим резултатима, верујем да ће поново да обрадују нацију. Не треба да их оптерећујемо непотребним притисцима.

Председник Комитета за ватерполо Светске пливачке федерације (Фина) Италијан Ђани Лонци је упутио писмо свим делегатима и судијама на турниру у коме између осталог пише:

- Било је сјајних мечева, али и кршења правила, стварања нервозе, посебно последњег дана такмичења. Апелујем да се придржавате правила Фине, јер ћете тако допринети спортској и коректној борби.

Повод је била осмина финала. У сусрету Грчка - Румунија шесторица играча су избачена с правом замене, док је на утакмици Аустралија - Италија било чак 35 искључења. Као да нервоза хвата учеснике, а пошто стижу нокаут-мечеви затражено је смиривање страсти.

Дејан Савић ће у недељу 398. пут скочити у воду с капицом репрезентације. Југославија, СЦГ и Србија, али се увек знало чија је "петица", синоним за голове, игру у одбрани, победе, медаље...

Савић ће ове године у Светској лиги одиграти и јубиларни 400. меч. За мање од месец дана напуниће 32 године, а Мелбурн му је пето светско првенство.

- Бројке ме уопште не интересују. Када ми их поменете мало се и најежим колико дуго трајем. Не само ја, читава ова генерација. Оставили смо траг, дубок, можемо да будемо презадовољни оним што смо урадили, али још нисмо рекли завршну реч, - прича Савић.

Свако светско првенство је прича за себе. Савић се сећа и Перта и Фукуоке и Барселоне и Монтреала као да су се јуче одиграли:

- Перт је био друга станица моје генерације. Неколико месеци пре тога смо у Севиљи многе изненадили сребром на Европском првенству. Мало ко је знао какав смо имали рад са Стаменићем. По шест-седам сати дневно у води у Мајданпеку нас је очеличило. Перт нам је донео бронзу после глупог пораза у полуфиналу од Шпаније. Али тада смо били презадовољни медаљом, јер се показало да смо на правом путу.

Фукуока је већ била нешто друго. "Плави" су у земљу "излазећег сунца" стигли с ореолом европског првака из Будимпеште.

- Будимпешта је била сјајна школа ватерпола. Имали смо незабораван дочек, одједанпут се све променило. Фукуока је, ипак, временски била много близу и премор је учинио своје. Мађара нигде није било, Италијана и Хрвата још мање. Искочили су Шпанци, који су у Будимпешти статирали. Хтели смо, трудили се, али ништа није могло. Само два гола у финалу било је мало за злато, - објаснио је Савић.

У Крању 2003. је одбрањен европски трон, а Савић поново био међу најзапаженијим играчима. Нација је из Барселоне чекала лепе вести.

- Све исто. Били смо исцеђени, али смо се током турнира будили. Дошло је полуфинале с Италијом. Нисмо издржали, добили смо лекцију за читаву каријеру. Провоцирали су нас, судије, посебно Француз Клемансо, чиниле све да нас упропасте. И успело им је... Изгубили смо, Шапић и ја нисмо издржали, свашта смо му рекли, - прича Савић. - На жалост, чуо је то и директор Фине Маркулеску и казна је била гадна - шест месеци нисмо могли да играмо на званичним такмичењима. Нисам играо за бронзу против Грка. Само ја знам како сам се осећао. Од тада више никада реч нисам рекао неком судији ма како делио правду. Тада смо се осећали ускраћени за велико финале и рекли себи да је Монтреал наш.

Тако је и било. Сјајна екипа је коначно почела да узима меру Мађарима. Светско првенство у Монтреалу и Светски куп у Будимпешти, па Светска лига у Атини и Европско првенство у Београду.

- С њима четири финала и четири победе. Драга ми је свака. У Будимпешти, у финалу Светског купа, када смо били без Вујасиновића, Удовичића, Никића и Трбојевића многи су нас прежалили. Добили смо и поред 21 искључења. Београд је посебна прича. С Мађарима нема много филозофије, прса у прса.

Хоћемо ли у Мелбурну имати прилике да видимо још један дуел гиганата? Једина прилика је финале у недељу.

- Прво скочи... Кад се ово буде читало знаће се резултат с Грцима у четвртфиналу, који нису нимало наивни. Онда би следили Хрвати. С њима је игра коректна, али на ивици. Улог је огроман.

Многи сматрају да Србија није показала право лице у Мелбурну. Савић се слаже с тим:

- Ми смо главни проблем сами себи. Ако нам крене како треба тешко губимо. Ако није почетак добар, ту мислим на прилаз, све се отвара. Искусни смо, знамо како треба да се игра на резултат. Али и други раде. Само када се сетим радости наших људи, славља због медаља знам да вреди да се помучимо.

С медаљом око врата било би лепо да се сачека јубилеј. Старији играчи не крију да им је олимпијско злато још једини неостварени циљ у каријери. Савић није изузетак:

- Сиднеј је био бронзани, Атина сребрна, а Пекинг... Нека буде по реду.