Ovekovečila herojsku smrt

Valjevo – Prema mnogim mišljenjima, ali i anketama, jedna od najupečatljivijih fotografija iz Drugog svetskog rata je ona koja prikazuje mladog revolucionara Stevana Filipovića u trenucima dok sa omčom oko vrata stoji ispod vešala postavljenih 22. maja 1942. godine u centru Valjeva.

Na današnji dan, 4. novembra 1944. godine, „Politika” je prva i to na naslovnoj strani objavila tu zadivljujuće prkosnu i istovremeno magičnu fotografiju. Tadašnji urednik Prvoslav Vasiljević, opčinjen njome, nije ni primetio lik čoveka koji mu je doneo fotografiju u redakciju a potom neopaženo otišao.

Ta okolnost nije ga zbunila i fotografija mladića s titovkom na glavi, visoko podignutim rukava i stisnutim pesnicama u trenutku dok čeka egzekuciju, do tada skoro neviđen prizor prkosa protiv aveti fašizma, osvanula je na prvoj strani našeg lista, ali bez potpisa ko je njen autor.

Enigma ko je pravi autor potrajala je sve do ove godine kada se pojavila iz štampe knjiga „Stevan Filipović – istina o istorijskoj fotografiji” novinarke našeg lista u penziji Mirjane Belić Koročkin Davidović i njenog supruga publiciste i umetničkog fotografa Radivoja Davidovića iz Beograda. I njihova potera, čudne li situacije, počela je 4. novembra 1984. godine.

Iniciralo ih je pismo valjevskog hroničara Borislava Vujića koje je bilo upućeno rubrici „Među nama” u kojem je objasnio da je fotografiju u redakciju „Politike” doneo doktor Branko Kesler, zubni lekar iz Valjeva. Ni on nije mogao sa sigurnošću da navede autora već tada svetski poznate fotografije.

Danas bračni par Koročkin-Davidović kategorično tvrdi da su sedam decenija dugu nepoznanicu u potpunosti rasvetlili. Blendu na aparatu „lajka” 22. maja 1942. godine, oko 11 časova, otvorila je tada sedamnaestogodišnja Slobodanka Vasić, šegrt i takozvani leteći fotograf u radnji Kosare Antić u Valjevu.

Radivoje Davidović kaže da je uz brojna svedočenja, razgovore, pregledane fotografije, zapise i na kraju stručnom ekspertizom koju je izvršio Đorđe Odanović, redovni profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu, nedvosmisleno potvrđeno da je Slobodanka Vasić snimila fotografiju koja je zadivila ceo slobodarski svet.

– Prvi razlog za ovakav profesorov stav krije se u položaju kamere i uglu snimanja koji je u visini ramena Stevana Filipovića, koji je bio nizak čovek. Njegova visina nije prelazila 160 santimetara. Ta visina odgovarala je sedamnaestogodišnjoj devojci, koliko je tada imala Slobodanka. Argument je i to što se na postojećim fotografijama ovog smaknuća ne vidi nijedan drugi fotograf a u ceo mozaik profesorove tvrdnje stoji i to da je najveći broj daljih svedočenja potekao od strane muškaraca, iz čega se moglo zaključiti da oni nisu mogli da prihvate činjenicu da je jedna devojka, i još pomoćnik, odnosno šegrt u foto-radnji, snimila remek-delo. Komad slave hteli su mnogi a u jednom periodu se proneo i glas kako će snimatelj heroja ispod vešala dobiti visoku novčanu nagradu. Ipak, samo je mlado stvorenje bez životnog iskustva i straha, na koje kritičnog momenta niko nije obraćao pažnju, moglo da uperi kameru i fotografiše javno vešanje u okruženju oficira Gestapoa, srpskih žandarma i drugih žbirova koji su se vrzmali oko okupatora. Isto tako i Slobodankino svedočenje po povratku iz inostranstva, kuda su je u jednom periodu odneli vrtlozi života, bilo je najuverljivije sa iznetim detaljima vezanim za ovaj događaj – objašnjava Radivoje Davidović, uz naglašavanje da je snimljena fotografija izuzetnog zanatskog kvaliteta, odnosno da je blendom uhvaćen trenutak za večnost.

Inače, zbog hrabrog držanja Stevana Filipovića na gubilištu, nemačke okupacione vlasti vrlo brzo su donele naredbu da se odustane od daljih javnih vešanja na tlu Srbije.

Zanimljiv je i detalj da su se fotografije pola sata posle vešanja, kom je prisustvovalo oko 3.000 Valjevaca, pojavile u izlogu foto-radnje Kosare Antić, zarad prodaje.

Narod ih je kupovao i zahvaljujući tome sačuvano je nekoliko primeraka, jer su istog dana Nemci zaplenili sve snimke, zatvorili radnju i uhapsili njene radnike među njima i Slobodanku, kako bi proverili da snimanje nije izvršila po nečijem nalogu. Nešto kasnije ona se odselila u Kraljevo.

– Nažalost, Slobodanka Vasić za života nije dobila priznanje da je autor istorijske fotografije koja se nalazi u zgradi Ujedinjenih nacija u Njujorku kao simbol otpora fašizmu a pred njom je svojevremeno na jednoj izložbi pao na kolena čuveni  indijski državnik Nehru. Nije dobila nijedno drugo zadovoljenje tako da joj ova naša knjiga dođe kao neka vrsta spomenika i čuvara od zaborava. U senci svog herojskog čina često se nalazio i Stevan Filipović, što takođe beleži naša knjiga, ali ja sam ubeđena da će jednog dana doći nove generacije koje će prevazići sve animozitete prema onome što je prošlost, jer ne verujemo da su iz našeg jezika nestale reči: sloboda, požrtvovanost i hrabrost – poručuje Mirjana Koročkin Davidović, dodajući da su nekoliko primeraka svoje knjige prosledili u Stevanov rodni Opuzen. Međutim, kako je tamo sada berba mandarina imaju puno razumevanja što će odgovor i reakcije malo kasniti.