Pretplata skuplja od rate za nov televizor

Sve češće se mogu čuti pritužbe na račun operatora kablovsko-distributivnih sistema - kablovskih televizija da neosnovano i učestalo povećavaju cene pretplate. Jer, izdatak od 300 do 500 i više dinara, koliko treba izdvojiti za KDS pretplatu, nije beznačajna stavka u osiromašenom kućnom budžetu.
U pritužbama su najuporniji stariji sugrađani - penzioneri, dok su mlađe generacije nešto tiše - čini se tolerantnije. Istina, i mlađi se slažu da pretplata neosnovano raste (evro ne samo da stagnira već je u toku poslednjih godinu dana više od deset odsto izgubio na vrednosti u odnosu na dinar), međutim, oni navode da KDS operatorima još i može da se progleda kroz prste, jer, po ceni od, u proseku, pet i po evra mesečno može da se prati program 50 i više domaćih i stranih kanala. Uostalom, samo pretplata za RTS košta 300 dinara, dok za jedan disk sa piratskim snimkom filma, treba izdvojiti 150 dinara.

- Dobijamo mnogo pritužbi na račun operatora kablovsko-distributivnih sistema, međutim sugrađani se ne žale samo na visinu pretplate. Tu su i pritužbe na kvalitet usluga, zatim na uzurpiranje krovova prilikom postavljanja mreže - kablova, i odnosa prema korisnicima. Dešava se da su telefoni za reklamacije stalno zauzeti, da je osoblje arogantno i da su operatori neažurni - kaže Milan Janković, izvršni direktora Republičke agencije za telekomunikacije.

Kada je reč o visini pretplate Republička agencija za telekomunikacije nedavno je SBB operatoru naložila da zamrzne poskupljenje na 525 dinara, koliko već izdvajaju pretplatnici u Beogradu. Naime, SBB-u je zbog znatnog tržišnog učešća od oko 20 i više odsto na nivou Srbije, za korekciju cena neophodna saglasnost RATEL-a. Zbog toga je poskupljenje zamrznuto - u unutrašnjosti su cene ostale na starom nivou dok za područje Beograda SBB mora da opravda novu tarifnu politiku. Ukoliko se pokaže da je ona neosnovana, cene bi u prestonici trebalo da se vrate na stari nivo.

- Tačno je da smo najskuplji, ali to je zbog toga što je naša usluga najkvalitetnija. Da se razumemo, kablovska televizija i prateći servisi nisu neophodni poput komunalija, uostalom mi smo samo u januaru i februaru, posle poskupljenja, u Beogradu dobili sedam hiljada novih korisnika - navodi Dragan Šolak, direktor "Srbijan brod benda", kako glasi puno ime operatora SBB.

Prema njegovim rečima, pretplata od 525 dinara (6,6 evra) realno odgovara usluzi koju pruža SBB. On pod tim podrazumeva 66 kanala, od kojih je 14 lokalizovano - prilagođeno srpskom tržištu, a po pet kanala je specijalizovano za filmske i sportske programe. Osim toga, kako ističe Šolak, operatori u okolnim zemljama, isto naplaćuju za manje kanala, a pojedini su čak i skuplji. Na primer, mađarski operator UPC za 59 kanala traži 23 evra, bugarski "Bulsatkom" za paket od 43 kanala, 6,5 evra, koliko i bosanskohercegovački "HS" za 44 TV programa.

Kod "Ikoma" i Pošte "KDS PTT", pretplata je 410 dinara, jer nude manje kanala.

SBB naplaćuje više i uvođenje kablovske televizije. Takozvanu instalacionu taksu za stan, "Ikom" naplaćuje hiljadu dinara, a za kuću tri hiljade dinara. Uvođenje u stan i kuću Pošta naplaćuje 2310 dinara. Istovremeno, kod SBB-a instalacionu taksu za stan treba platiti 3900, a za kuću 9900 dinara - u Beogradu. Inače, pomenute cene odnose se na dovođenje kabla do vrata korisnika kablovske televizije, ako je u pitanju stan, ili ivice placa, ako je reč o kući. Postavljanje kablova i utrošak materijala u objektu korisnika posebno se naplaćuje.

- U cenu pretplate uračunati su troškovi održavanja, autorska prava za strane kanale i izdaci za domaća muzička prava koja naplaćuje SOKOJ. Zatim, tu su i troškovi koje operater plaća za korišćenje tuđe infrastrukture (poput "Telekomovih" podzemnih vodova ili EDB bandera) kroz koje prolaze kablovi, mada se mi u tom slučaju oslanjamo na svoje objekte - kaže Marijana Lukić, rukovodilac službe za marketing i prodaju Poštinog kablovsko-distributivnog sistema.

Operatori KDS-a dužni su da prenose signal Radio-televizije Srbije, kao javnog servisa, dok se kod korišćenja programa ostalih domaćih TV kuća primenjuje pravilo besplatnog reemitovanja. Naime, TV kućama je to u interesu jer imaju veću gledanost i pokrivenost zemlje, a to donosi i više reklama.

Koliko koštaju strani kanali gotovo je nemoguće saznati, jer se operatori brane činjenicom da su to tajni podaci - cena koju dobijaju zavisi od broja korisnika. Veći broj korisnika donosi nižu cenu, tako da mnogi operatori prijavljuju više pretplatnika nego što ih stvarno imaju.

Kada se govori o evidenciji kod domaćih nadležnih ustanova, slika je drugačija, prijavljuje se manji broj korisnika od realnog, jer nastoji se da se smanji izdatak za domaća autorska prava, a u slučaju manjih operatora čak i zakida na dažbinama prema državi.

Ipak, posle bezbroj telefonskih poziva i upornog nagovaranja i moljakanja uspeli smo da saznamo da strani kanali nisu preterano visoka stavka, koja opterećuje visinu pretplate. Recimo paket filmskih kanala "Houm boks ofisa" po korisniku košta od 3,4 do 3,7 evrocenti. Porno kanali su znatno skuplji, od 8 do 12 evrocenti, i oni ulaze u sastav takozvanog "pej ti vija", koji se posebno plaća.

Uz navedene cene, i pretpostavku da se u redovnoj ponudi plaća deset stranih kanala (neka je u proseku deset evrocenti po kanalu), taj izdatak za pretplatnika ne bi trebalo da bude veći od jednog evra, odnosno 80 dinara. To znači da ostatak od najmanje četiri evra ide na ostale troškove.

Priča o kablovskoj televiziji ne bi bila kompletna bez jednog manje poznatog dela, a to su neovlašćeni korisnici. Oni se na mrežu kablovskih operatera priključuju tajno, često buše i zidove ispred svojih stanova da bi se na mrežu povezali tako da je tokom kontrole gotovo nemoguće otkriti kabl kroz koji se krade signal.

- Kablovi se u zgradama postavljaju u kanalice i ako je neko dovoljno spretan, signal može da ukrade bušenjem zida ispod kanalice i povezivanjem na kabl, bez ikakvih tragova. To su ređi slučajevi, jer većina pirata jednostavno iseče kanalice, probuši ragasto vrata i tako kabl uvede u stan - objašnjava naš sagovornik, koji insistira na anonimnosti, jer, kako kaže, u prethodnim redovima bukvalno je dao savet kako ukrasti KDS signal.

U slučaju kada se ustanovi krađa, inspekcija KDS operatora odmah isključuje bespravnog korisnika i opominje ga da se to ne toleriše. Ipak, mnogi se oglušuju, posle čega sledi pretnja tužbom. Tada obično popuštaju i najuporniji pirati, i, kako praksa pokazuje, tada se obično i oni odlučuju za potpisivanje ugovora.

-----------------------------------------------------------

Republička agencija za telekomunikacije do sada je dobila 68 prijava za registraciju i sticanje dozvola za rad kablovskih televizija. Prijavljivanje je još uvek moguće i, prema rečima Milenka Cvetičanina, direktora sektora za informaciono-komunikacione tehnologije Republičke agencije za telekomunikacije, do sada je 47 operatora dobilo odobrenje za pružanje usluga. Ta odobrenja za sada ne obuhvataju i tehničke aspekte kablovsko-distributivnih sistema, jer operatori imaju rok od još godinu dana da mreže tehnički usklade sa propisima.

Inače, prema podacima kojima raspolaže RATEL, operatori kablovsko-distributivnih sistema, ali i zajednički antenski sistemi (mesne zajednice ili građani se udruže da samostalno u svoje domove i zgrade uvedu kablovsku - satelitsku televiziju), ukupno imaju oko 530.000 korisnika.

-----------------------------------------------------------

Subotica - Problem sa podešavanjem antene do savršene TV-slike, prvi su rešili Subotičani, još 1989. godine kada je do prvih domaćinstava sproveden kabel kroz koji je "tekla" slika. U početku, dve desetine domaćih i stranih programa distribuirano je putem kablovske mreže. Danas kablovski distributivni sistem stigao je do 25.000 domaćinstava od ukupno preko 40.000, nudeći im 49 domaćih i stranih programa, od kojih za 11, i to onih najkvalitetnijih poput "Diskaverija", "Nešenal džiografika" i "Animal planeta", distribucija plaća autorska prava. Domaćinstva to košta 410 dinara mesečno.

Celokupan kablovski distributivni sistem od starta odvijao se u okviru Javnog preduzeća "PTT", gde je i danas, s tim što je sada sistem centralizovan, ali može se reći da je primer subotičke kablovske televizije bio "pelcer" koji se kasnije primenjivao i u drugim gradovima Srbije. Kablovski distributivni sistem osim što je zastupljen u centru grada proširio se i na naselja u okolini poput Čantavira, Bajmoka i Palića, tako da u Subotici i ne postoje privatni distributeri kablovske televizije, a prema rečima Tatjane Salatić, rukovodioca službe za izgradnju u subotičkoj jedinici, neprestano su zasuti novim zahtevima građana za uvođenje kablovske televizije.

Međutim, kao najstarija, kablovska mreža u Subotici trenutno traži obnovu. Prema rečima Salatićeve, trenutno rade na nabavci novih optičkih kablova čije montiranje će uskoro početi, kao i rekonstrukcija optičkih čvorova. Na taj način građani će dobiti bolju sliku, bolji propustni opseg, odnosno svih 49 kanala trebalo bi da imaju podjednako jasnu sliku, a nova čvorna mesta smanjiće broj građana koji ostaju bez kablovske, kada u nekom delu grada distributivni sistem ostane bez napajanja. U sledećoj fazi ovi optički kablovi moći će da se koriste za priključak na internet, a to mogu očekivati pre svega stanari u višespratnicama, jer će se tu gde je najveća koncentracija korisnika raditi ova rekonstrukcija.

Na taj način u Kablovsko-distributivnom sistemu u Subotici nadaju se da će otkloniti neke od najčešćih pritužbi građana koje se tiču mogućnosti da svi potencijalni programi koji su unutar sistema imaju isti kvalitet prijema.