Претплата скупља од рате за нов телевизор

Све чешће сe могу чути притужбе на рачун оператора кабловско-дистрибутивних система - кабловских телевизија да неосновано и учестало повећавају цене претплате. Јер, издатак од 300 до 500 и више динара, колико треба издвојити за КДС претплату, није безначајна ставка у осиромашеном кућном буџету.
У притужбама су најупорнији старији суграђани - пензионери, док су млађе генерације нешто тише - чини се толерантније. Истина, и млађи се слажу да претплата неосновано расте (евро не само да стагнира већ је у току последњих годину дана више од десет одсто изгубио на вредности у односу на динар), међутим, они наводе да КДС операторима још и може да се прогледа кроз прсте, јер, по цени од, у просеку, пет и по евра месечно може да се прати програм 50 и више домаћих и страних канала. Уосталом, само претплата за РТС кошта 300 динара, док за један диск са пиратским снимком филма, треба издвојити 150 динара.

- Добијамо много притужби на рачун оператора кабловско-дистрибутивних система, међутим суграђани се не жале само на висину претплате. Ту су и притужбе на квалитет услуга, затим на узурпирање кровова приликом постављања мреже - каблова, и односа према корисницима. Дешава се да су телефони за рекламације стално заузети, да је особље арогантно и да су оператори неажурни - каже Милан Јанковић, извршни директора Републичке агенције за телекомуникације.

Када је реч о висини претплате Републичка агенција за телекомуникације недавно је СББ оператору наложила да замрзне поскупљење на 525 динара, колико већ издвајају претплатници у Београду. Наиме, СББ-у је због знатног тржишног учешћа од око 20 и више одсто на нивоу Србије, за корекцију цена неопходна сагласност РАТЕЛ-а. Због тога је поскупљење замрзнуто - у унутрашњости су цене остале на старом нивоу док за подручје Београда СББ мора да оправда нову тарифну политику. Уколико се покаже да је она неоснована, цене би у престоници требало да се врате на стари ниво.

- Тачно је да смо најскупљи, али то је због тога што је наша услуга најквалитетнија. Да се разумемо, кабловска телевизија и пратећи сервиси нису неопходни попут комуналија, уосталом ми смо само у јануару и фебруару, после поскупљења, у Београду добили седам хиљада нових корисника - наводи Драган Шолак, директор "Србијан брод бенда", како гласи пуно име оператора СББ.

Према његовим речима, претплата од 525 динара (6,6 евра) реално одговара услузи коју пружа СББ. Он под тим подразумева 66 канала, од којих је 14 локализовано - прилагођено српском тржишту, а по пет канала је специјализовано за филмске и спортске програме. Осим тога, како истиче Шолак, оператори у околним земљама, исто наплаћују за мање канала, а поједини су чак и скупљи. На пример, мађарски оператор УПЦ за 59 канала тражи 23 евра, бугарски "Булсатком" за пакет од 43 канала, 6,5 евра, колико и босанскохерцеговачки "ХС" за 44 ТВ програма.

Код "Икома" и Поште "КДС ПТТ", претплата је 410 динара, јер нуде мање канала.

СББ наплаћује више и увођење кабловске телевизије. Такозвану инсталациону таксу за стан, "Иком" наплаћује хиљаду динара, а за кућу три хиљаде динара. Увођење у стан и кућу Пошта наплаћује 2310 динара. Истовремено, код СББ-а инсталациону таксу за стан треба платити 3900, а за кућу 9900 динара - у Београду. Иначе, поменуте цене односе се на довођење кабла до врата корисника кабловске телевизије, ако је у питању стан, или ивице плаца, ако је реч о кући. Постављање каблова и утрошак материјала у објекту корисника посебно се наплаћује.

- У цену претплате урачунати су трошкови одржавања, ауторска права за стране канале и издаци за домаћа музичка права која наплаћује СОКОЈ. Затим, ту су и трошкови које оператер плаћа за коришћење туђе инфраструктуре (попут "Телекомових" подземних водова или ЕДБ бандера) кроз које пролазе каблови, мада се ми у том случају ослањамо на своје објекте - каже Маријана Лукић, руководилац службе за маркетинг и продају Поштиног кабловско-дистрибутивног система.

Оператори КДС-а дужни су да преносе сигнал Радио-телевизије Србије, као јавног сервиса, док се код коришћења програма осталих домаћих ТВ кућа примењује правило бесплатног реемитовања. Наиме, ТВ кућама је то у интересу јер имају већу гледаност и покривеност земље, а то доноси и више реклама.

Колико коштају страни канали готово је немогуће сазнати, јер се оператори бране чињеницом да су то тајни подаци - цена коју добијају зависи од броја корисника. Већи број корисника доноси нижу цену, тако да многи оператори пријављују више претплатника него што их стварно имају.

Када се говори о евиденцији код домаћих надлежних установа, слика је другачија, пријављује се мањи број корисника од реалног, јер настоји се да се смањи издатак за домаћа ауторска права, а у случају мањих оператора чак и закида на дажбинама према држави.

Ипак, после безброј телефонских позива и упорног наговарања и мољакања успели смо да сазнамо да страни канали нису претерано висока ставка, која оптерећује висину претплате. Рецимо пакет филмских канала "Хоум бокс офиса" по кориснику кошта од 3,4 до 3,7 евроценти. Порно канали су знатно скупљи, од 8 до 12 евроценти, и они улазе у састав такозваног "пеј ти вија", који се посебно плаћа.

Уз наведене цене, и претпоставку да се у редовној понуди плаћа десет страних канала (нека је у просеку десет евроценти по каналу), тај издатак за претплатника не би требало да буде већи од једног евра, односно 80 динара. То значи да остатак од најмање четири евра иде на остале трошкове.

Прича о кабловској телевизији не би била комплетна без једног мање познатог дела, а то су неовлашћени корисници. Они се на мрежу кабловских оператера прикључују тајно, често буше и зидове испред својих станова да би се на мрежу повезали тако да је током контроле готово немогуће открити кабл кроз који се краде сигнал.

- Каблови се у зградама постављају у каналице и ако је неко довољно спретан, сигнал може да украде бушењем зида испод каналице и повезивањем на кабл, без икаквих трагова. То су ређи случајеви, јер већина пирата једноставно исече каналице, пробуши рагасто врата и тако кабл уведе у стан - објашњава наш саговорник, који инсистира на анонимности, јер, како каже, у претходним редовима буквално је дао савет како украсти КДС сигнал.

У случају када се установи крађа, инспекција КДС оператора одмах искључује бесправног корисника и опомиње га да се то не толерише. Ипак, многи се оглушују, после чега следи претња тужбом. Тада обично попуштају и најупорнији пирати, и, како пракса показује, тада се обично и они одлучују за потписивање уговора.

-----------------------------------------------------------

Републичка агенција за телекомуникације до сада је добила 68 пријава за регистрацију и стицање дозвола за рад кабловских телевизија. Пријављивање је још увек могуће и, према речима Миленка Цветичанина, директора сектора за информационо-комуникационе технологије Републичке агенције за телекомуникације, до сада је 47 оператора добило одобрење за пружање услуга. Та одобрења за сада не обухватају и техничке аспекте кабловско-дистрибутивних система, јер оператори имају рок од још годину дана да мреже технички ускладе са прописима.

Иначе, према подацима којима располаже РАТЕЛ, оператори кабловско-дистрибутивних система, али и заједнички антенски системи (месне заједнице или грађани се удруже да самостално у своје домове и зграде уведу кабловску - сателитску телевизију), укупно имају око 530.000 корисника.

-----------------------------------------------------------

Суботица - Проблем са подешавањем антене до савршене ТВ-слике, први су решили Суботичани, још 1989. године када је до првих домаћинстава спроведен кабел кроз који је "текла" слика. У почетку, две десетине домаћих и страних програма дистрибуирано је путем кабловске мреже. Данас кабловски дистрибутивни систем стигао је до 25.000 домаћинстава од укупно преко 40.000, нудећи им 49 домаћих и страних програма, од којих за 11, и то оних најквалитетнијих попут "Дискаверија", "Нешенал џиографика" и "Анимал планета", дистрибуција плаћа ауторска права. Домаћинства то кошта 410 динара месечно.

Целокупан кабловски дистрибутивни систем од старта одвијао се у оквиру Јавног предузећа "ПТТ", где је и данас, с тим што је сада систем централизован, али може се рећи да је пример суботичке кабловске телевизије био "пелцер" који се касније примењивао и у другим градовима Србије. Кабловски дистрибутивни систем осим што је заступљен у центру града проширио се и на насеља у околини попут Чантавира, Бајмока и Палића, тако да у Суботици и не постоје приватни дистрибутери кабловске телевизије, а према речима Татјане Салатић, руководиоца службе за изградњу у суботичкој јединици, непрестано су засути новим захтевима грађана за увођење кабловске телевизије.

Међутим, као најстарија, кабловска мрежа у Суботици тренутно тражи обнову. Према речима Салатићеве, тренутно раде на набавци нових оптичких каблова чије монтирање ће ускоро почети, као и реконструкција оптичких чворова. На тај начин грађани ће добити бољу слику, бољи пропустни опсег, односно свих 49 канала требало би да имају подједнако јасну слику, а нова чворна места смањиће број грађана који остају без кабловске, када у неком делу града дистрибутивни систем остане без напајања. У следећој фази ови оптички каблови моћи ће да се користе за прикључак на интернет, а то могу очекивати пре свега станари у вишеспратницама, јер ће се ту где је највећа концентрација корисника радити ова реконструкција.

На тај начин у Кабловско-дистрибутивном систему у Суботици надају се да ће отклонити неке од најчешћих притужби грађана које се тичу могућности да сви потенцијални програми који су унутар система имају исти квалитет пријема.