Paori belih lica i nežnih ruku

Zrenjanin – U Vojvodini na stotine hiljada hektara obradivih površina ima status državne zemlje. Ta vredna imovina uglavnom se izdaje u arendu i oko nje se diže sve veća prašina. Tek sada se uočava da su pojedinci, raznim manipulacijama u ovom poslu u proteklom vremenu ostvarivali velike zarade. Najveću korist imali su moćni krugovi povezani uticajem političara i agrobiznismena, a najgore su prolazili mali proizvođači i država.

Zrenjaninska iskustva govore da zbog raslojavanja u društvu pet odsto građana obrađuje 95 odsto zemlje, a tome uveliko doprinosi i neadekvatna raspodela državne zemlje, kažu Radovan Bulajić, predsednik Skupštine grada, koji se kao agronom dobro razume u ovu problematiku, i Milan Repija, član Gradskog veća zadužen za poljoprivredu. Oni kažu da je Zrenjanin zbog negativnih trendova ograničio izdavanje državne zemlje na 50 hektara, a tu površinu će ubuduće da smanje na 20 hektara. Da bi se smanjio prostor manipulacijama ima predloga da se državna izdaje samo na godinu dana. Glavni razlog je što se na licitaciji pojavljuju zakupci koji iznajmljuju površine na svoje ime, a ona ih prepuštaju agrobiznismenima. Pojavila se i nova profesija – licitanti. Oni obilaze licitacije i zakupljuju zemlju za druge. Kao zakupci pojavljivali su se braća, tetke i strine na čija imena je formalno raspoređivana zemlja da se ne bi prekoračila ograničenja u zakupljivanju zemlje. Onaj ko ih organizuje na taj način je mogao da ostvari i subvencije. Tako se dešavalo da tu zemlju, nakon što je ostvario subvenciju proda u najam trećem licu koje takođe ostvari zaradu.

– Zato je proletos dolazilo do traktorskih blokada, koje su inicirali najbogatiji ratari, odnosno agrobiznismeni, Oni su se uplašili za svoj ekstraprofit kada je država najavila da će subvencije biti plaćane po prinosu, a ne po hektaru. Među vođama ovog protesta najviše je bilo „paora belih lica i nežnih ruku”, a reč je upravo o onima koji vreme ne provode na njivi, a za traktor sedaju samo zbog protesta, navode Zrenjaninci.

Oni misle da se državna zemlja može mnogo bolje iskoristiti ako se raspodeli na više korisnika što bi bezemljaše zadržalo na selu. Razvoj povrtarstva i voćarstva na manjim parcelama zaustavio bi dugogodišnji proces odlaska mladih sa sela. Oni se zalažu i za to da se prihod od iznajmljivanja zemlje, koji se do sada delio 40 odsto vojvođanskom i po 20 procenata republičkom i opštinskim budžetima, sada više usmeri lokalnim samoupravama, odnosno da one dobiju 40, a republika i pokrajina po 20 procenata. Iznajmljivanjem zemlje i kontrolom ovog posla najviše se bave lokalne administracije i one su najviše upućene u stvarno stanje na terenu.

– Apsurd je da se bar 50 odsto poljoprivredne proizvodnje na državnoj zemlji odvija u sivoj ekonomiji, a ima pojava da „na mala vrata” na naše državne njive ulaze i stranci, kažu naši sagovornici, koji takvo stanje smatraju neodrživim.

Đ. Đukić