Паори белих лица и нежних руку

Зрењанин – У Војводини на стотине хиљада хектара обрадивих површина има статус државне земље. Та вредна имовина углавном се издаје у аренду и око ње се диже све већа прашина. Тек сада се уочава да су појединци, разним манипулацијама у овом послу у протеклом времену остваривали велике зараде. Највећу корист имали су моћни кругови повезани утицајем политичара и агробизнисмена, а најгоре су пролазили мали произвођачи и држава.

Зрењанинска искуства говоре да због раслојавања у друштву пет одсто грађана обрађује 95 одсто земље, а томе увелико доприноси и неадекватна расподела државне земље, кажу Радован Булајић, председник Скупштине града, који се као агроном добро разуме у ову проблематику, и Милан Репија, члан Градског већа задужен за пољопривреду. Они кажу да је Зрењанин због негативних трендова ограничио издавање државне земље на 50 хектара, а ту површину ће убудуће да смање на 20 хектара. Да би се смањио простор манипулацијама има предлога да се државна издаје само на годину дана. Главни разлог је што се на лицитацији појављују закупци који изнајмљују површине на своје име, а она их препуштају агробизнисменима. Појавила се и нова професија – лицитанти. Они обилазе лицитације и закупљују земљу за друге. Као закупци појављивали су се браћа, тетке и стрине на чија имена је формално распоређивана земља да се не би прекорачила ограничења у закупљивању земље. Онај ко их организује на тај начин је могао да оствари и субвенције. Тако се дешавало да ту земљу, након што је остварио субвенцију прода у најам трећем лицу које такође оствари зараду.

– Зато је пролетос долазило до тракторских блокада, које су иницирали најбогатији ратари, односно агробизнисмени, Они су се уплашили за свој екстрапрофит када је држава најавила да ће субвенције бити плаћане по приносу, а не по хектару. Међу вођама овог протеста највише је било „паора белих лица и нежних руку”, а реч је управо о онима који време не проводе на њиви, а за трактор седају само због протеста, наводе Зрењанинци.

Они мисле да се државна земља може много боље искористити ако се расподели на више корисника што би беземљаше задржало на селу. Развој повртарства и воћарства на мањим парцелама зауставио би дугогодишњи процес одласка младих са села. Они се залажу и за то да се приход од изнајмљивања земље, који се до сада делио 40 одсто војвођанском и по 20 процената републичком и општинским буџетима, сада више усмери локалним самоуправама, односно да оне добију 40, а република и покрајина по 20 процената. Изнајмљивањем земље и контролом овог посла највише се баве локалне администрације и оне су највише упућене у стварно стање на терену.

– Апсурд је да се бар 50 одсто пољопривредне производње на државној земљи одвија у сивој економији, а има појава да „на мала врата” на наше државне њиве улазе и странци, кажу наши саговорници, који такво стање сматрају неодрживим.

Ђ. Ђукић