Ratoborna Hilari

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 29. marta – Hilari Klinton (59) u političkoj je ofanzivi bez presedana. Njujorška senatorka je svrstana među favorite za osvajanje Bele kuće, u kojoj je osam godina bila "prva dama", a ako uspe da savlada mnogobrojne rivale – istumbaće istoriju: biće prva žena na čelu SAD.
Da li su Amerikanci spremni da izglasaju tako veliki zaokret – zagonetka je koja već dugo inspiriše istraživače javnog mnenja, da bi joj intrigantni prioritet ovih dana preuzela nova nedoumica: kakva je, zapravo, Hilari Klinton. Naročito se traga za odgovorom na pitanje – kakva bi bila kao vrhovni komandant supersile koja bitno utiče na globalni raspored mira i rata?

Primećeno je, pri tom, da se ona nije izvinila za svojevremenu podršku invaziji SAD na Irak, po čemu se razlikuje od konkurenata u njenoj Demokratskoj partiji. Takav stav Hilari Klinton, u aprilskom broju istražuje časopis "Nju ripablik", blizak njenoj "liberalnoj struji" a koji je uvodnikom u novembru prošle godine izrazio "duboko žaljenje zbog svoje ranije podrške ratu (u Iraku)".

"Ključ" u prošlosti

Šta ako ratobornost Hilari u slučaju Iraka nije bila samo oportunistički politički potez, već izraz njenog stvarnog verovanja u dejstva rata – dilema je čijem se razjašnjavanju posvetio autor, urednik u pomenutom magazinu, Majkli Krouli. Po njemu – ključ za razumevanje njene spoljne politike leži u prošlosti, u vremenu kad je kao "prva dama" bila i nezvanični a bitan savetnik muža – šefa države. "Otkrio sam da je agresivno podsticala supruga da kao predsednik primenjuje silu" – piše Krouli. Po toj verziji, ona je uticala da Klinton donese odluke o tri vojne intervencije SAD – u SRJ 1999. a prethodno i na Haitiju i protiv srpskih formacija u BiH.

Bitno je doprinela da se oblikuju neke od bitnih spoljnopolitičkih odluka njenog muža – ocenjuje autor. Pa kaže: "U martu 1999, na primer, kad su srpske snage Slobodana Miloševića vodile sve jače akcije etničkog čišćenja protiv kosovskih Albanaca, njen suprug je razmatrao mogućnost da izvede seriju vazdušnih udara da bi zaustavio ubijanje. Njegovi generali su gotovo jednodušno bili protiv... Protivljenje Rusije takođe je garantovalo da misija neće dobiti podršku UN i da će bilo kakva vojna akcija NATO biti osporena sa stanovišta međunarodnog legitimiteta. Hilari nije marila za to. Kao što je objasnila u magazinu ’Tok’, s puta po zapadnoj Africi je telefonirala mužu u Vašingtonu i založila se da pokrene vojsku. ’Zatražila sam da bombarduje’ – rekla je". "Ne smeš da dozvoliš da kraj stoleća bude upamćen po najvećem genocidu našeg vremena. Zašto imamo NATO, ako ne da brani naš način života" – dodala je prema istom napisu u kome se konstatuje da se Klinton saglasio sa suprugom.       

Prethodno se, navodi pisac opsežnog članka u "Nju ripablik", založila za intervencije 1994. na Haitiju i vazdušne udare 1995. u BiH. "Složila sam se sa Elijem (Vizelom) jer sam bila uverena da su selektivni vojni udari protiv ciljeva Srba (u Bosni), jedini način da se zaustavi genocid" – rekla je, kako se citira, dve godine pre nego što je Klinton krenuo u takvu akciju.

U predizbornoj kampanji za Senat 2000. godine, pri kraju muževljevog drugog mandata, naglašavala je i da američki spoljni vojni angažman ne treba da bude ograničen na "divne male ratove". Krouli pominje, pri tom, i manje poznatu okolnost da se Hilari po povlačenju američkih trupa iz Vijetnama "prijavila u marince", ali da je odbijena.

Berger, Olbrajt, Holbruk

Spoljnopolitička iskustva sticala je, nastavlja autor, u čestim kontaktima s muževljevim "prvim timom". Najtešnje veze je uspostavila s njegovim savetnikom za nacionalnu bezbednost Sendijem Bergerom kao i sa Madlen Olbrajt, čijem je postavljenju za šefovicu diplomatije, po ovoj verziji, bitno doprinela, posle zajedničkog krstarenja 1996. po istočnoj Evropi. Bilo je to "partnerstvo bez presedana" – napisala je u svojim memoarima Olbrajtova, za koju Krouli kaže da ju je sada Hilari uključila u svoju "žensku ekipu za brza reagovanja na napade štampe".

U blizini predsedničke pretendentkinje se, primećuje autor, ističe i nekadašnji Klintonov izaslanik za Balkan Ričard Holbruk. Prema rečima jednog od konsultovanih "insajdera", on bi "da postane šef diplomatije" SAD, ukoliko Hilari postane šefovica Bele kuće.

Podrška koju je svojevremeno dala ratu u Iraku, čije postepeno okončavanje sada traži zajedno s demokratskim kongresmenima, mogla bi bitno da utiče na njene šanse da postane predsednica SAD. Gotovo isto onoliko koliko je i ona uticala na odluke muža predsednika, za koje pojedini analitičari i sada slute da su mestimično donošene da bi donekle zataškale njegov seksualni skandal sa stažistkinjom Monikom Levinski.

Taj deo prošlosti mogao bi da donese nova iskušenja za Hilari Klinton. To nagoveštava i njena tvrdnja da je "opet na delu desničarska zavera", što je izraz koji je upotrebila i u vreme afere u Ovalnom kabinetu, s kojim sada računa kao sa svojim kancelarijom, ako joj budućnost opravda komplikovanu prošlost. Amerikanci se, uz to, premišljaju – ne bi li bilo previše da se opet na vrhu vlasti nađu porodični izdanci: posle oca i sina Buša, bračni par Klinton.