Ратоборна Хилари

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 29. марта – Хилари Клинтон (59) у политичкој је офанзиви без преседана. Њујоршка сенаторка је сврстана међу фаворите за освајање Беле куће, у којој је осам година била "прва дама", а ако успе да савлада многобројне ривале – истумбаће историју: биће прва жена на челу САД.
Да ли су Американци спремни да изгласају тако велики заокрет – загонетка је која већ дуго инспирише истраживаче јавног мнења, да би јој интригантни приоритет ових дана преузела нова недоумица: каква је, заправо, Хилари Клинтон. Нарoчито се трага за одговором на питање – каква би била као врховни командант суперсиле која битно утиче на глобални распоред мира и рата?

Примећено је, при том, да се она није извинила за својевремену подршку инвазији САД на Ирак, по чему се разликује од конкурената у њеној Демократској партији. Такав став Хилари Клинтон, у априлском броју истражује часопис "Њу рипаблик", близак њеној "либералној струји" а који је уводником у новембру прошле године изразио "дубоко жаљење због своје раније подршке рату (у Ираку)".

"Кључ" у прошлости

Шта ако ратоборност Хилари у случају Ирака није била само опортунистички политички потез, већ израз њеног стварног веровања у дејства рата – дилема је чијем се разјашњавању посветио аутор, уредник у поменутом магазину, Мајкли Кроули. По њему – кључ за разумевање њене спољне политике лежи у прошлости, у времену кад је као "прва дама" била и незванични а битан саветник мужа – шефа државе. "Открио сам да је агресивно подстицала супруга да као председник примењује силу" – пише Кроули. По тој верзији, она је утицала да Клинтон донесе одлуке о три војне интервенције САД – у СРЈ 1999. а претходно и на Хаитију и против српских формација у БиХ.

Битно је допринела да се обликују неке од битних спољнополитичких одлука њеног мужа – оцењује аутор. Па каже: "У марту 1999, на пример, кад су српске снаге Слободана Милошевића водиле све јаче акције етничког чишћења против косовских Албанаца, њен супруг је разматрао могућност да изведе серију ваздушних удара да би зауставио убијање. Његови генерали су готово једнодушно били против... Противљење Русије такође је гарантовало да мисија неће добити подршку УН и да ће било каква војна акција НАТО бити оспорена са становишта међународног легитимитета. Хилари није марила за то. Као што је објаснила у магазину ’Ток’, с пута по западној Африци је телефонирала мужу у Вашингтону и заложила се да покрене војску. ’Затражила сам да бомбардује’ – рекла је". "Не смеш да дозволиш да крај столећа буде упамћен по највећем геноциду нашег времена. Зашто имамо НАТО, ако не да брани наш начин живота" – додала је према истом напису у коме се констатује да се Клинтон сагласио са супругом.       

Претходно се, наводи писац опсежног чланка у "Њу рипаблик", заложила за интервенције 1994. на Хаитију и ваздушне ударе 1995. у БиХ. "Сложила сам се са Елијем (Визелом) јер сам била уверена да су селективни војни удари против циљева Срба (у Босни), једини начин да се заустави геноцид" – рекла је, како се цитира, две године пре него што је Клинтон кренуо у такву акцију.

У предизборној кампањи за Сенат 2000. године, при крају мужевљевог другог мандата, наглашавала је и да амерички спољни војни ангажман не треба да буде ограничен на "дивне мале ратове". Кроули помиње, при том, и мање познату околност да се Хилари по повлачењу америчких трупа из Вијетнама "пријавила у маринце", али да је одбијена.

Бергер, Олбрајт, Холбрук

Спољнополитичка искуства стицала је, наставља аутор, у честим контактима с мужевљевим "првим тимом". Најтешње везе је успоставила с његовим саветником за националну безбедност Сендијем Бергером као и са Мадлен Олбрајт, чијем је постављењу за шефовицу дипломатије, по овој верзији, битно допринела, после заједничког крстарења 1996. по источној Европи. Било је то "партнерство без преседана" – написала је у својим мемоарима Олбрајтова, за коју Кроули каже да ју је сада Хилари укључила у своју "женску екипу за брза реаговања на нападе штампе".

У близини председничке претенденткиње се, примећује аутор, истиче и некадашњи Клинтонов изасланик за Балкан Ричард Холбрук. Према речима једног од консултованих "инсајдера", он би "да постане шеф дипломатије" САД, уколико Хилари постане шефовица Беле куће.

Подршка коју је својевремено дала рату у Ираку, чије постепено окончавање сада тражи заједно с демократским конгресменима, могла би битно да утиче на њене шансе да постане председница САД. Готово исто онолико колико је и она утицала на одлуке мужа председника, за које поједини аналитичари и сада слуте да су местимично доношене да би донекле заташкале његов сексуални скандал са стажисткињом Моником Левински.

Тај део прошлости могао би да донесе нова искушења за Хилари Клинтон. То наговештава и њена тврдња да је "опет на делу десничарска завера", што је израз који је употребила и у време афере у Овалном кабинету, с којим сада рачуна као са својим канцеларијом, ако јој будућност оправда компликовану прошлост. Американци се, уз то, премишљају – не би ли било превише да се опет на врху власти нађу породични изданци: после оца и сина Буша, брачни пар Клинтон.