Opozicija u potrazi za alternativom

Dogovor izlazi iz okvira uobičajenih procedura, ali ne ukida izborna prava delegata, ovako je prokomentarisao dogovor o predaji partijskog trona u DS-u staro-novi predsednik Političkog saveta ove političke organizacije Dragoljub Mićunović. Ovo se može tumačiti i kao svojevrsni ne samo teorijski doprinos demokratiji jer se uvodi neka vrsta dogovorne demokratije, ali koja se sada odigrava javno i pred očima naše javnosti. Sada stižu i ozbiljne najave da će nakon ovako dogovorno obezbeđenog i utvrđenog stranačkog jedinstva ova stranka krenuti u oštru opozicionu aktivnost i tako se najzad probuditi iz polugodišnje postizborne hibernacije. Teško da iko može da poveruje da će dogovorena oligarhijska kohabitacija u DS-u potrajati, jer ostaće i nakon ovih farsičnih stranačkih izbora mnoga otvorena i kontroverzna pitanja. Ali ono što snažno obeležava sadašnji politički trenutak je svojevrsni paradoks i društveni fenomen (paradoksi su inače jedno od najočitijih svojstava naše politike) da mi formalno u našoj skupštini imamo opoziciju ali ne postoji jasno profilisana i uverljiva politička alternativa. Mi smo sada u grozničavoj potrazi za političkom alternativom. A može li opozicija biti delotvorna i delatna ako u isto vreme ne predstavlja ubedljivu i na moralnim načelima ustanovljenu programsku alternativu? Ne pomaže ni nastojanje LDP-a da sebe sada predstavlja kao vodeću opozicionu stranku i alternativu, kada se ona sama suočava sa unutrašnjim lomovima i sukobima koji joj oduzimaju svaku političku verodostojnost, ma koliko su njene političke ambicije kao i do sada bile neodmerene i megalomanske.

Zašto naša sadašnja opozicija ne može da bude stvarna i seriozna alternativa uspostavljenom vladajućem režimu SPS, URS i SNS? Zato što je izgubila osnovno polazište svake opozicije koja je u isto vreme i snažna politička alternativa – nema moralni kredibilitet, vode je i dalje ljudi koji su diskreditovani u javnosti i, što je najvažnije, ne postoji ona osnovna, noseća ideja koja bi programski oblikovala i nadahnjivala opoziciju ali i mogla da pokrene građane iz letargije u kojoj danas žive. Oni su izgubili veru u osnovne demokratske i republikanske principe i zato je odlazak u apatiju i prezir prema svakoj političkoj delatnosti sasvim očekivan i razumljiv.Jer uništena je nada da su moguće temeljne demokratske promene a kada se izgubi vera u demokratiju onda ona može samo da postoji kao devastirana politička kulisa.

Publicista