Oproštaj od Kazua Tanake

Prijatelji i poštovaoci nedavno preminulog japanskog profesora Kazua Tanake, istoričara, pisca i prevodioca Vukovih, Njegoševih, Andrićevih, Nušićevih, Stankovićevih i mnogih drugih dela srpske kulture oprostili su se juče od njega simboličnim posipanjem njegovog pepela u Savu sa splava "Leonardo" na Ušću. Deo pepela koji je iz Tokija doneo njegov prijatelj Masujuki Ivata, inače, inostrani član SANU, prosut je pre nekoliko dana sa Višegradskog mosta u Drinu, budući da je Tanake bio prijatelj Ive Andrića i prevodilac njegovih najznačajnijih dela. Urna će biti vraćena u Japan i položena u porodičnu grobnicu na ostrvu Hokaido.

 Tanake je objavio dragocene eseje o kulturno-istorijskim događajima sa našeg podneblja, o najznačajnijim piscima i pesnicima koje je poznavao i o utiscima sa putovanja po Balkanu i tako dao ogroman i dragocen doprinos širenju srpske kulture u Japanu. Dugo se pripremao da napiše biografije Andrića i Njegoša, koje nažalost neće ugledati svetlost dana. Smrt ga je prekinula u toj nameri.

Prevod Njegoševe Luče Mikrokozme, kako je juče rekao njegov prijatelj Hirošija Jamasaki -Vukelić, sa kojim je zajedno na tome radio, ostao je u rukopisu. Trebalo bi podsetiti da je Kazua Tanake osnivač Njegoševe zadužbine, dobitnik njene nagrade i nagrade srpskog Pen centra za životno delo kao i ordena Vuka Karadžića, drugog reda.

Od ovog vrsnog intelektualca, koji je bio most između dve zemlje dostojanstveno su se oprostili i Tadaši Nasai, ambasador Japana u našoj zemlji, profesor Gojko Subotić, njegov mentor na Filozofskom fakultetu u Beogradu, pisac Branimir Šćepanović, čije delo "Usta puna zemlje" je Tanake preveo na japanski jezik, Seka Mitrović, supruga pesnika Srbe Mitrovića, čije pesme je, takođe, preveo, potom Irina Subotić, istoričar umetnosti, predstavnici Njegoševe i Andrićeve zadužbine i još nekoliko prijatelja.

Pisaca Branimira Šćepanovića impresionirala je "ta jednostavnost i skromnost ljudska, koja se graničila sa čednošću deteta", koja je, kako je rekao, plenila kod Tanakea.

 Kulturu ovog malog naroda približio je velikoj svetskoj civilizaciji i prevodom monografije o Hilandaru, nekoliko monografija o bivšoj Jugoslaviji, dela pisca Miodraga Bulatovića, pesnika Vaska Pope, Miodraga Pavlovića i Desanke Maksimović. Kao jedan od koautora, napisao je više priručnika za učenje srpskog jezika i srpsko-japanski rečnik.

Otkuda toliko interesovanje za srpsku kulturu?

Kao diplomac ruske književnosti u Tokiju, došao je 1961. godine u Jugoslaviju. Narednih sedam godina je, kao stipendista Jugoslovenske vlade, proučavao istoriju vizantijske umetnosti na Filozofskom fakultetu, prateći predavanja profesora Miloša Đurića i Dejana Medakovića. Tada se rodila ljubav prema našoj kulturi i običajima, koja ga je držala do poslednjeg dana.