Najbolja godina Doma omladine

Kada sagledam godinu na isteku, najviše se ponosnim što smo uprkos svemu održali nivo, okupili publiku koja ceni kvalitet i postavili rekord po broju programa – s neskrivenim zadovoljstvom kaže Milan Lučić, direktor Doma omladine Beograd.

I ne poseže za diplomatskim odgovorom u stilu „svi su mi podjednako dragi” kada ga pitamo za „top pet” ovogodišnjih događanja u soliteru na uglu Makedonske i Dečanske ulice.  

– Na vrhu liste je bez konkurencije „Beogradski džez festival”, na kome su nastupila najeminentnija imena domaće i svetske scene. Na tome su nam skinuli kapu i inostrani muzički kritičari, dobili smo desetak fantastičnih ocena u svetskoj stručnoj štampi. Navešću i ostala četiri događaja, bez rangiranja i sasvim lično: konferencija RESONATE, koja je okupila mnoštvo mladih kreativaca, nezaboravna izložba posvećena Bekimu Fehmiuu, koncert splitske rep grupe „Dječaci” i sjajne „Kišobran žurke”. Prema objektivnim parametrima, rame uz rame sa džez svetkovinom su i festivali „Todo mundo” i „Long najt” – kaže Lučić.

Da dobra godina DOB-a u sebi baštini sve najbolje iz svoje istorije, ilustruje podatak da je održano 179 tribina na različite teme. Dom je šezdesetih i slovio kao rasadnik ideja koje su formirale drugačiji pogled na svet, a duh novog doba brusio se predavanjima i otvorenim raspravama.

Ništa manju podršku nisu uživale i akcije drukčijih usmerenja poput udomljavanja životinja i bazar „Trange frange”, na kome posetioci razmenjuju, kupuju i prodaju stare stvari.

– Ako sve bude teklo po planu, okončaćemo godinu sa više od 1.600 realizovanih programa, 300 više nego 2011, a i za petinu smo bili posećeniji. I sami smo u čudu kako nam je uspelo, i to sa umanjenim budžetom. Učinak kulturne institucije ne može se izmeriti brojkama, ali u ovom slučaju i one imaju bitnu ulogu, tim pre ako se zna da je tim od svega 25 ljudi sve to ostvario – kaže Lučić i ističe da u regionu ne postoji kulturni centar koji po broju i raznovrsnosti programa može da im konkuriše.

Dom je tradicionalno prepoznatljiv po koncertima i tribinama, a odskora je zablistala i pozorišna i scenska umetnost. Dobar deo repertoara čini domaća produkcija, a u partnerstvu je organizovano 13 filmskih festivala. Značajna saradnja ostvarena je i sa Fakultetom dramskih umetnosti, a sadejstvo sa kolegama iz Barselone, Praga, Maribora, Portugala obezbedilo je programsku donaciju Evropske unije.

– Otvoreni smo za saradnju sa institucijama visokog ranga, ali su nam u fokusu i mladi, neafirmisani umetnici. Upravo ta „sveža krv” zaslužna je za afirmaciju stendap komedije, koja je bila apsolutni ovogodišnji hit u DOB-u. Tu priču sigurno širimo dogodine – obećava prvi čovek Doma omladine.

Najupečatljivija slika koju će, kaže, imati kad pomisli na ovu godinu DOB-a jeste fantastičan generacijski preplet publike. Posebno je to bilo vidljivo u toku „Džez festivala” – sve je bilo nalik vremenu kada se duh grada širio iz doma. Veza sa „starom gardom” je potvrda dubokih korena, kaže Lučić, a kolone mladih u publici dokaz su da se ide u korak sa modernim vremenom.

– Staru publiku ne smemo da izneverimo, ali želimo i mlade koji će uz nas da odrastu. Nova stremljenja ne smeju da nas zaobiđu. Najvažniji umetnici sadašnjice moraju da prođu kroz naše sale. Uvek treba da radimo kao da je potrebno da se dokazujemo. Verujem da će ovaj stav učiniti kultnim i buduće manifestacije. Ostao mi je samo jedan žal – postojala je šansa da dom ugosti još tri velika muzička i dva pozorišna imena, ali su nam izmakli jer nisu mogli da nas uklope u svoj plan rada – kaže za kraj direktor Milan Lučić i zagonetno obećava da će se potruditi da dogodine u domu zasvira poznati američki glumac, reditelj, scenarista, koji ima svoj džez bend.
Jedno ime se nameće...

Skor za pamćenje

700 filmova, mahom premijernih
13 filmskih festivala
73 pozorišne predstave
195 konferencija, prezentacija, posebnih programa...
57 izložbi
179 tribina
284 radionice
150.000 posetilaca
1.600 programskih sadržaja je brojka s kojom DOB očekuje da će završiti 2012. godinu

Vremeplov DOB-a

1960 – Zamišljen je kao Spomen dom omladinskih radnih akcija, ali je 1964. otvoren pod imenom Dom omladine. Od samog starta postao je kultno mesto i rasadnik tendencija koje su kritički promišljale svet oko sebe
– Duh rokenrola ukazao se u nastupima vokalno-instrumentalnih sastava „Siluete”, „Elipse” i „Bitnici”. Tih šezdesetih bilo je i drugačijih gostiju: 24. maja 1966. priređeno je drugarsko veče u čast Dana mladosti, kome je prisustvovao i drug Tito sa suprugom Jovankom.
1970 – Sedamdesetih godina stiče visoku reputaciju u inostranstvu, za DOB se ustaljuje sinonim „mala Atina”. I pozorišna scena ustalasala je javnost erotskim mjuziklom „Oh, Kalkuta” i kabareom „Stepenice”. Vladar akustične scene krajem sedamdesetih bio je Srđan Marjanović – za pet meseci odsvirao je 50 koncerata u legendarnom „Dansingu” Doma omladine
1980 – Karavan bendova pod firmom „Pozdrav iz Zagreba” 1980. novim talasom zapljusnuo je Beograd. Posle toga više ništa nije bilo isto
1990 – DOB je u devedesetim organizovao gostovanje grupe „Prodidži” u Hali „Pionir”. Ostalo je bolje zaboraviti
2000 – Prethodnu deceniju obeležila su gostovanja Džonatana Ričmana i bendovi „Tindersticks” i MC5

„Amerikana” – hram muzike

Mnoga svetska imena ne bi došla u prestonicu da ne postoji najsavremenija oprema – digitalna mikseta i ozvučenje u sali „Amerikana”, kakvoj nema ravne u našoj zemlji. Zagrebački sastav „Pips, čips i videoklips” napisao je na svom zvaničnom sajtu da je za muzičare sviranje u „Amerikani” isto što i za fudbalere igranje na „Santjago Bernabeu”, stadionu „Reala”.   
 
Fama je da je sve u zabavi

– Verujem da imamo posebnu ulogu u kulturnom životu, te moramo biti osetljivi i na nova umetnička stremljenja. Trudimo se da dovodimo i najvažnije nove umetnike, čime sam izuzetno zadovoljan ove godine. Dom omladine je čvorna tačka između alternativne i mejnstrim kulture. Veliki plus nam je da smo zadržali i obnovili mladu publiku – kaže Dragan Ambrozić, odgovorni urednik programa DOB-a.  
Dom je živi dokaz da je fama da ljudi jure zabavu, tvrdi Ambrozić, jer, kaže, vrlo dobro prolaze sa umetnošću.
– Programi su nam kvalitetni, i u Beogradu i te kako postoji publika koja to ceni. Njih ne možeš zavarati – generacije filmofila i džezera koji misle svojom glavom, a u čemu ih stimulišemo – navodi Ambrozić.

Institucija sa istančanim sluhom

– Dom omladine neguje aktuelno, kvalitetno, novo i podržava programe za koje većina institucija nema sluha. Sarađujemo sa njima godinu i po dana i ovakav tretman nikada nigde nismo imali. Neophodan je i kao dokaz da se mnogo toga može postići bez opšte poznatih preduslova. „Stend ap” je dokaz da i bez ikakve zaleđine može nešto kvalitetno da se uradi – kaže  Milica Mihailović, direktor „Stend ap” festivala.

Ozbiljni i strpljivi

– Dom omladine je najozbiljnija kulturna institucija koja je ujedno bila dovoljno strpljiva da nas usmeri i pogura baš kada nam je to najviše trebalo. Zajedno nam dobro ide i očekujem da tako ostane – ističe Pavle Petrović, iz „Kišobrana”, organizacije za promociju nezavisne i alternativne kulture.