Најбоља година Дома омладине

Када сагледам годину на истеку, највише се поносним што смо упркос свему одржали ниво, окупили публику која цени квалитет и поставили рекорд по броју програма – с нескривеним задовољством каже Милан Лучић, директор Дома омладине Београд.

И не посеже за дипломатским одговором у стилу „сви су ми подједнако драги” када га питамо за „топ пет” овогодишњих догађања у солитеру на углу Македонске и Дечанске улице.  

– На врху листе је без конкуренције „Београдски џез фестивал”, на коме су наступилa најеминентнија имена домаће и светске сцене. На томе су нам скинули капу и инострани музички критичари, добили смо десетак фантастичних оцена у светској стручној штампи. Навешћу и остала четири догађаја, без рангирања и сасвим лично: конференција RESONATE, која је окупила мноштво младих креативаца, незаборавна изложба посвећена Бекиму Фехмиуу, концерт сплитске реп групе „Дјечаци” и сјајне „Кишобран журке”. Према објективним параметрима, раме уз раме са џез светковином су и фестивали „Тодо мундо” и „Лонг најт” – каже Лучић.

Да добра година ДОБ-а у себи баштини све најбоље из своје историје, илуструје податак да је одржано 179 трибина на различите теме. Дом је шездесетих и словио као расадник идеја које су формирале другачији поглед на свет, а дух новог доба брусио се предавањима и отвореним расправама.

Ништа мању подршку нису уживале и акције друкчијих усмерења попут удомљавања животиња и базар „Транге франге”, на коме посетиоци размењују, купују и продају старе ствари.

– Ако све буде текло по плану, окончаћемо годину са више од 1.600 реализованих програма, 300 више него 2011, а и за петину смо били посећенији. И сами смо у чуду како нам је успело, и то са умањеним буџетом. Учинак културне институције не може се измерити бројкама, али у овом случају и оне имају битну улогу, тим пре ако се зна да је тим од свега 25 људи све то остварио – каже Лучић и истиче да у региону не постоји културни центар који по броју и разноврсности програма може да им конкурише.

Дом је традиционално препознатљив по концертима и трибинама, а одскора је заблистала и позоришна и сценска уметност. Добар део репертоара чини домаћа продукција, а у партнерству је организовано 13 филмских фестивала. Значајна сарадња остварена је и са Факултетом драмских уметности, а садејство са колегама из Барселоне, Прага, Марибора, Португала обезбедило је програмску донацију Европске уније.

– Отворени смо за сарадњу са институцијама високог ранга, али су нам у фокусу и млади, неафирмисани уметници. Управо та „свежа крв” заслужна је за афирмацију стендап комедије, која је била апсолутни овогодишњи хит у ДОБ-у. Ту причу сигурно ширимо догодине – обећава први човек Дома омладине.

Најупечатљивија слика коју ће, каже, имати кад помисли на ову годину ДОБ-а јесте фантастичан генерацијски преплет публике. Посебно је то било видљиво у току „Џез фестивала” – све је било налик времену када се дух града ширио из дома. Веза са „старом гардом” је потврда дубоких корена, каже Лучић, а колоне младих у публици доказ су да се иде у корак са модерним временом.

– Стару публику не смемо да изневеримо, али желимо и младе који ће уз нас да одрасту. Нова стремљења не смеју да нас заобиђу. Најважнији уметници садашњице морају да прођу кроз наше сале. Увек треба да радимо као да је потребно да се доказујемо. Верујем да ће овај став учинити култним и будуће манифестације. Остао ми је само један жал – постојала је шанса да дом угости још три велика музичка и два позоришна имена, али су нам измакли јер нису могли да нас уклопе у свој план рада – каже за крај директор Милан Лучић и загонетно обећава да ће се потрудити да догодине у дому засвира познати амерички глумац, редитељ, сценариста, који има свој џез бенд.
Једно име се намеће...

Скор за памћење

700 филмова, махом премијерних
13 филмских фестивала
73 позоришне представе
195 конференција, презентација, посебних програма...
57 изложби
179 трибина
284 радионице
150.000 посетилаца
1.600 програмских садржаја је бројка с којом ДОБ очекује да ће завршити 2012. годину

Времеплов ДОБ-а

1960 – Замишљен је као Спомен дом омладинских радних акција, али је 1964. отворен под именом Дом омладине. Од самог старта постао је култно место и расадник тенденција које су критички промишљале свет око себе
– Дух рокенрола указао се у наступима вокално-инструменталних састава „Силуете”, „Елипсе” и „Битници”. Тих шездесетих било је и другачијих гостију: 24. маја 1966. приређено је другарско вече у част Дана младости, коме је присуствовао и друг Тито са супругом Јованком.
1970 – Седамдесетих година стиче високу репутацију у иностранству, за ДОБ се устаљује синоним „мала Атина”. И позоришна сцена усталасала је јавност еротским мјузиклом „Ох, Калкута” и кабареом „Степенице”. Владар акустичне сцене крајем седамдесетих био је Срђан Марјановић – за пет месеци одсвирао је 50 концерата у легендарном „Дансингу” Дома омладине
1980 – Караван бендова под фирмом „Поздрав из Загреба” 1980. новим таласом запљуснуо је Београд. После тога више ништа није било исто
1990 – ДОБ је у деведесетим организовао гостовање групе „Продиџи” у Хали „Пионир”. Остало је боље заборавити
2000 – Претходну деценију обележила су гостовања Џонатана Ричмана и бендови „Tindersticks” и MC5

„Американа” – храм музике

Многа светска имена не би дошла у престоницу да не постоји најсавременија опрема – дигитална миксета и озвучење у сали „Американа”, каквој нема равне у нашој земљи. Загребачки састав „Пипс, чипс и видеоклипс” написао је на свом званичном сајту да је за музичаре свирање у „Американи” исто што и за фудбалере играње на „Сантјаго Бернабеу”, стадиону „Реала”.   
 
Фама је да је све у забави

– Верујем да имамо посебну улогу у културном животу, те морамо бити осетљиви и на нова уметничка стремљења. Трудимо се да доводимо и најважније нове уметнике, чиме сам изузетно задовољан ове године. Дом омладине је чворна тачка између алтернативне и мејнстрим културе. Велики плус нам је да смо задржали и обновили младу публику – каже Драган Амброзић, одговорни уредник програма ДОБ-а.  
Дом је живи доказ да је фама да људи јуре забаву, тврди Амброзић, јер, каже, врло добро пролазе са уметношћу.
– Програми су нам квалитетни, и у Београду и те како постоји публика која то цени. Њих не можеш заварати – генерације филмофила и џезера који мисле својом главом, а у чему их стимулишемо – наводи Амброзић.

Институција са истанчаним слухом

– Дом омладине негује актуелно, квалитетно, ново и подржава програме за које већина институција нема слуха. Сарађујемо са њима годину и по дана и овакав третман никада нигде нисмо имали. Неопходан је и као доказ да се много тога може постићи без опште познатих предуслова. „Стенд ап” је доказ да и без икакве залеђине може нешто квалитетно да се уради – каже  Милица Михаиловић, директор „Стенд ап” фестивала.

Озбиљни и стрпљиви

– Дом омладине је најозбиљнија културна институција која је уједно била довољно стрпљива да нас усмери и погура баш када нам је то највише требало. Заједно нам добро иде и очекујем да тако остане – истиче Павле Петровић, из „Кишобрана”, организације за промоцију независне и алтернативне културе.