Reis propoveda politiku

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka, 28. marta – "Sada je svima jasno da su sve etničke i nacionalne grupe bivše Jugoslavije – Slovenci, Hrvati, Makedonci, Crnogorci i uskoro Albanci – ostvarili ekskluzivno pravo na matičnu zemlju i nacionalnu državu.
Očito je da jedino država BiH, gde su muslimani većina, treba da ima tri predsednika, plemenski, a ne građanski ustav i policiju podeljenu po etničkim šavovima", rekao je, između ostalog, na konferenciji "Islam u Evropi" poglavar Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini reisul-ulema Mustafa Cerić.

Cerić je na čelu Islamske zajednice u BiH od aprila 1993. godine. Prethodno je bio imam u Americi, zatim u Islamskom kulturnom centru u Zagrebu i predavač na Međunarodnom institutu za islamsku misao i civilizaciju u Maleziji. Završio je Gazi-Husrevbegovu medresu u Sarajevu, odakle je otišao u Egipat, gde je na Univerzitetu Al Azhar diplomirao arapski jezik i književnost. Doktorirao je u Čikagu, govori arapski i engleski.

Govorom u Beču Cerić nije prvi put, umesto vere, propovedao političke stavove, koji su istovetni sa stavovima bošnjačkih političara, pogotovo predsednika Stranke za BiH i bošnjačkog člana Predsedništva BiH Harisa Silajdžića. Osim toga, Cerića i Silajdžića spaja i ovo: završili su Gazi-Husrevbegovu medresu, studirali su u arapskim zemljama (Silajdžić u Libiji) i posle studija su radili i živeli u Americi i islamskim zemljama.

Znajući da BiH ide u rat, i Silajdžić i Cerić su nastojali – i uspeli – da pridobiju naklonost Jevreja u Americi i Izraelu. Silajdžić je govorio da su muslimani, od Sulejmana Veličanstvenog naovamo, uvek imali blagonaklon odnos prema Jevrejima, a Cerić je poredio položaj muslimana u BiH sa položajem Jevreja u Aušvicu, u Drugom svetskom ratu.

Silajdžićev politički cilj – BiH bez entiteta, u kojoj "Bošnjaci muslimani ne traže ništa drugo već građansku demokratiju po modelu modernog evropskog sekularnog društva", Cerić je pretočio u poziv: "Harise, imaš našu podršku da napišeš ustav BiH bez entiteta i ostaćeš u našim sećanjima kao Memed Fatih, Gazi-Husrevbeg i Alija Izetbegović". Da ne bi bilo dileme na šta misli, on je rekao i ovo: "Samo se bošnjačkom narodu ne priznaje većinski status, kao što bi trebalo po svim pravilima demokratije" i upitao se "kakvog smisla ima demokratija ako ne priznaje pravo većine da kuća ima jednog domaćina".

Oni su optužili srpski narod za fašizam. Cerić je kao srpski "Majn kampf" označio Njegošev "Gorski vijenac", a Silajdžić je 2000. godine odbio da učestvuje na izborima jer bi time dao "alibi legalizaciji i reafirmaciji fašistoidnih ideja i projekata". Cerićeve pozive na džihad, u toku rata, obojica su prećutala, kao i reisove reči "mi smo pozvali mudžahedine u Bosnu". Uprkos tome, oni govore o vekovnom mirnom suživotu naroda u BiH, koji se jedino narušava spolja. Ali pri tome ne idu dalje od poslednjeg rata za koji im je zajednički krivac – Srbija. Silajdžić to formuliše kao "Miloševićev projekat", a Cerić kaže: "Mi znamo da je to (agresija i genocid) došlo iz Beograda". O presudi Međunarodnog suda pravde oglasili su se zajedničkim saopštenjem u kojem su ocenili da su njom – oslobađanjem Srbije od optužbe za genocid u BiH – "žrtve dodatno ponižene".

Reis Cerić je prvi, prošle godine u martu, rekao da Srebrenica treba da dobije poseban status i da se izdvoji iz Republike Srpske. Ovu njegovu ideju prihvatili su sredinom ovog meseca vodeći bošnjački političari, predvođeni Harisom Silajdžićem. Od nje ne odstupaju ni posle upozorenja visokog predstavnika međunarodne zajednice da će, ako oni svoju zamisao pokušaju da pretoče u delo, upotrebiti "bonska ovlašćenja", na osnovu kojih može da smenjuje zvaničnike i zabranjuje im bavljenje javnim poslovima.