Реис проповеда политику

Од нашег сталног дописника
Бањалука, 28. марта – "Сада је свима јасно да су све етничке и националне групе бивше Југославије – Словенци, Хрвати, Македонци, Црногорци и ускоро Албанци – остварили ексклузивно право на матичну земљу и националну државу.
Очито је да једино држава БиХ, где су муслимани већина, треба да има три председника, племенски, а не грађански устав и полицију подељену по етничким шавовима", рекао је, између осталог, на конференцији "Ислам у Европи" поглавар Исламске заједнице у Босни и Херцеговини реисул-улема Мустафа Церић.

Церић је на челу Исламске заједнице у БиХ од априла 1993. године. Претходно је био имам у Америци, затим у Исламском културном центру у Загребу и предавач на Међународном институту за исламску мисао и цивилизацију у Малезији. Завршио је Гази-Хусревбегову медресу у Сарајеву, одакле је отишао у Египат, где је на Универзитету Ал Азхар дипломирао арапски језик и књижевност. Докторирао је у Чикагу, говори арапски и енглески.

Говором у Бечу Церић није први пут, уместо вере, проповедао политичке ставове, који су истоветни са ставовима бошњачких политичара, поготово председника Странке за БиХ и бошњачког члана Председништва БиХ Хариса Силајџића. Осим тога, Церића и Силајџића спаја и ово: завршили су Гази-Хусревбегову медресу, студирали су у арапским земљама (Силајџић у Либији) и после студија су радили и живели у Америци и исламским земљама.

Знајући да БиХ иде у рат, и Силајџић и Церић су настојали – и успели – да придобију наклоност Јевреја у Америци и Израелу. Силајџић је говорио да су муслимани, од Сулејмана Величанственог наовамо, увек имали благонаклон однос према Јеврејима, а Церић је поредио положај муслимана у БиХ са положајем Јевреја у Аушвицу, у Другом светском рату.

Силајџићев политички циљ – БиХ без ентитета, у којој "Бошњаци муслимани не траже ништа друго већ грађанску демократију по моделу модерног европског секуларног друштва", Церић је преточио у позив: "Харисе, имаш нашу подршку да напишеш устав БиХ без ентитета и остаћеш у нашим сећањима као Мемед Фатих, Гази-Хусревбег и Алија Изетбеговић". Да не би било дилеме на шта мисли, он је рекао и ово: "Само се бошњачком народу не признаје већински статус, као што би требало по свим правилима демократије" и упитао се "каквог смисла има демократија ако не признаје право већине да кућа има једног домаћина".

Они су оптужили српски народ за фашизам. Церић је као српски "Мајн кампф" означио Његошев "Горски вијенац", а Силајџић је 2000. године одбио да учествује на изборима јер би тиме дао "алиби легализацији и реафирмацији фашистоидних идеја и пројеката". Церићеве позиве на џихад, у току рата, обојица су прећутала, као и реисове речи "ми смо позвали муџахедине у Босну". Упркос томе, они говоре о вековном мирном суживоту народа у БиХ, који се једино нарушава споља. Али при томе не иду даље од последњег рата за који им је заједнички кривац – Србија. Силајџић то формулише као "Милошевићев пројекат", а Церић каже: "Ми знамо да је то (агресија и геноцид) дошло из Београда". О пресуди Међународног суда правде огласили су се заједничким саопштењем у којем су оценили да су њом – ослобађањем Србије од оптужбе за геноцид у БиХ – "жртве додатно понижене".

Реис Церић је први, прошле године у марту, рекао да Сребреница треба да добије посебан статус и да се издвоји из Републике Српске. Ову његову идеју прихватили су средином овог месеца водећи бошњачки политичари, предвођени Харисом Силајџићем. Од ње не одступају ни после упозорења високог представника међународне заједнице да ће, ако они своју замисао покушају да преточе у дело, употребити "бонска овлашћења", на основу којих може да смењује званичнике и забрањује им бављење јавним пословима.