Detlić barutom upozorava monahe

Dečani – Tik uz selo Dečani, u kome danas nema Srba, okupana suncem i opasana bodljikavom žicom stoji jedna od najvećih srpskih svetinja, zadužbina kralja Stefana Dečanskog, manastir Dečani posvećen Hristu Pantokratoru. Ni dvadeset treća granata, koja je u petak ispaljena sa obronaka okolnih brda nije uspela da poremeti mir koji vlada ovim zdanjem još iz 14. veka.
Iako je ciljan oltarski prostor, granata je nekim čudom pala pedesetak metara izvan bodljikave žice. Nekoliko sati posle pada granate, život u manastiru tekao je uobičajenim tokom, a vredni monasi s radošću su primili putnike namernike. Osmeh i blagost na licu monaha Ilariona ulila je maloj novinarskoj ekipi veću sigurnost nego bilo kakva policijska zaštita.

Unutar zidina manastira Dečani prostor i vreme imaju neku drugu dimenziju. Možda zato što u crkvi počivaju mošti svetog kralja Stefana Dečanskog, koje su od davnina poznate po isceliteljskim moćima, kojima se klanjaju čak i Albanci.

Na pominjanje granate, monasi dodaju da su već navikli na takve poruke, ali da ih one ne plaše.

– Ako smo u nečemu postali stručni, to je kako da prepoznamo zvuk granate. Prvo se čuje plop, pa fijuk i usledi detonacija. Što bi rekao jedan od naše braće, ma nije to ništa, to je samo detlić koji se kucajući u drvo prejeo i pukao – objašnjava otac Sava.

Koliko god da ovi "detlići" pokušavaju da pošalju poruke, manastirska bratija odgovara uobičajenim radom. Posvećeni Bogu svoju veru dokazuju u slikarskoj radionici u kojoj svoj unutarnji mir i lepotu kičicom prenose na čuvene dečanske ikone. Starinskom tehnikom mešajući jaje sa prirodnim pigmentom, na drvenim podlogama oslikavaju svetitelje, dok preko puta njihova braća sigurnom rukom u drvetu oživljavaju motive, koje prepoznajemo na ikonostasima.

Osim po ovom, manastir Dečani je poznat i po vinu. Podno konaka manastira čuva se čuveno dečansko vino, koje ne opija dušu i razum već bistri um.

Da se ne boje barutnih napada, svedoče i kazivanja monaha o tome kako ih čuva sveti kralj.

– Manastir pamti mnoge ratove i razne osvajače, koji su pokušali da unište ovu svetinju, a nikad im to nije pošlo za rukom. Turci su pokušali da od manastira naprave džamiju, ali dok je hodža pokušavao da islamskim obredom promeni namenu zdanja, sa portala mu je na glavu pao veliki kameni lav i na mestu ga usmrtio. Posle njega, to niko više nije pokušao – kaže monah Ilarion.

Da ovo mesto nije samo srpska verska svetinja svedoče njegove reči o tome da je manastir spoj Istoka i Zapada.

– Zapadnjačka arhitektonska rešenja su vešto kombinovana sa vizantijskim elementima tako da čine jedinstvenu celinu, koja svojom grandioznošću svedoči o raskoši srednjovekovne Srbije. Osim toga, manastir je i pravi simbol Srbije, koja se nalazi na raskrsnici puteva Istoka i Zapada – kaže monah Ilarion.

Činjenica da je manastir Dečani preživeo i zlokobni 17. mart ponajviše leži u tome da su oko njegove bodljikave žice trupe italijanskog Kfora. Vojnici iz zemlje u kojoj je trećina svetske kulturne baštine dobro znaju šta je svetinja i to svojim ponašanjem potvrđuju svakodnevno. Čuvajući svetog kralja kao da je njihovo nasleđe, postaju deo života manastira čiji monasi u svojim molitvama pominju i njihovo ime.