Mladost na udaru gojaznosti

Zlatibor – Gojaznost opasno preti zdravlju savremenog čoveka, a na udaru te moderne epidemije, zbog loših navika u ishrani, sve više je i mlada generacija. U Evropi prekomernu težinu i povišen krvni pritisak ima oko 80 miliona mališana, dečja gojaznost je sada deset puta veća u odnosu na 1970. godinu. Ta slika nije utešnija ni kod nas. Rečju, gojaznost, nekad nevolja starijih, u novije vreme prelazi na mlade i biće ozbiljan problem budućnosti.

A ima li leka? Naravno, pravilna ishrana i život u ritmu prirode načini su da se spreče suvišni kilogrami i bolesti koje oni izazivaju. Mada se ritam urbanog života ne slaže sa ritmom prirode, zdravo se hraniti i biti fizički aktivan recept je i za one koji brzo žive. A posna hrana i uzdržavanje i te kako gode zdravlju, vitalnosti i dobrim mislima.

Ovako se, na Lazarevu subotu, u Institutu "Čigota" na Zlatiboru govorilo o postu, zdravom životu, opasnoj gojaznosti mladih. Bio je to još jedan tradicionalni "Čigotin" okrugli sto, ovog puta nazvan "Život u ritmu prirode", na kome su stručnjaci iz raznih oblasti, svako iz svog ugla, kazivali o značaju zdrave ishrane.

Govoreći o sve bržem tempu života, dr Slobodanka Dragićević, autor knjige "Vazduh, voda, ishrana i zdravlje", kazala je da je to globalni problem, te da su brojna upozorenja da se čovek urazumi i opet počne da živi u skladu sa prirodnim zakonima. Povratak prirodi je imperativ zdravog života, to bi smanjilo mnoge stresove koji su uzročnici naših bolesti i nevolja.

I prof. dr Miodrag Krstić, gastroenterolog, navodi sve uvreženije pojave da deca, zagledana u kompjuter, više ne žvaću hranu nego je gutaju, pa su česti poremećaji varenja. Nekad su nas roditelji tukli kad ne uđemo u kuću, a danas detetu moramo da damo čokoladu da bi izašlo iz kuće, ističe ovaj stručnjak, pa posebno upozorava na bolesti izazvane nepravilnom ishranom:

– Rak debelog creva, kao pošast savremenog sveta, nastaje svega pet odsto iz genetskih razloga, dok 95 odsto usled nepravilne ishrane. Pri tome, najopasnije je preterano unošenje crvenog mesa. Takođe, kod 20 odsto novoobolelih jedini rizični faktor je gojaznost. Suštinski je važna promena načina ishrane. Zeleno povrće, posebno brokoli, kelj, karfiol, kupus, preventiva su od raka debelog creva  – napominje dr Krstić.

Kako kaže neuropsihijatar prim. dr Časlav Hadži Nikolić, u svim poremećajima ishrane postoji, zapravo, psihološki momenat. A od svih psihijatrijskih oboljenja smrtnost je najveća upravo kod poremećaja ishrane.

– Prekomerno uzimanje hrane govori o našem odnosu prema telu. Hajde da pojedem ovo da se ne baci, katkad kažete. A da li to onda znači da je vaše telo korpa za otpatke – pita se Nikolić.

Gerontolog prof. dr Mladen Davidović izneo je podatke iz svetskih proučavanja o tome kako živeti dugo i kvalitetno. Ta istraživanja pokazala su da najduže žive ljudi sa ostrva Okinava, Krit i Sardinija..

O značaju posta govorio je sveštenik Miloš Bosić, arhijerejski namesnik užički, rekavši da post treba poštovati jer je tako Bog zapovedio, a i što uzdržavanje od teških i masnih jela koristi zdravlju. Ono što je jako i silno, pa i od prekomernog uzimanja hrane, teško se može kontrolisati. Čovek, smatra Bosić, mora da bude gospodar svoje duše i svog tela.

S ovim u vezi, glumica Divna Marić kazivala je ovom prilikom  prigodne stihove, misli pravoslavnih svetaca. Čuveni duhovni mislilac sveti Jovan Lestvičnik pisao je pre mnogo vekova o postu naglašavajući da je širok i prostran put stomaka koji vodi u bolesti, a put posta vodi u život čistote, dodajući: "Jedimo i pijmo onoliko koliko je potrebno za održanje života i potkrepljenje naše snage".

I još mnogo toga rečeno je na ovom zanimljivom i korisnom skupu, koji je, kao i do sada, s puno umeća i duha vodio Dragutin Gregorić. A da sve bude u znaku posne hrane, kulinarski majstori "Čigote" pripremili su i gostima ponudili bogatu trpezu prepunu posnih jela, pokazavši da je i tokom posta moguće hraniti se raznovrsno, obilno, a zdravo. Svojim majstorstvom prosto su naterali prof. Miodraga Krstića da prokomentariše: "Kad vidim ovako divan posni sto, dođe mi da nikad u životu ne mrsim".