Младост на удару гојазности

Златибор – Гојазност опасно прети здрављу савременог човека, а на удару те модерне епидемије, због лоших навика у исхрани, све више је и млада генерација. У Европи прекомерну тежину и повишен крвни притисак има око 80 милиона малишана, дечја гојазност је сада десет пута већа у односу на 1970. годину. Та слика није утешнија ни код нас. Речју, гојазност, некад невоља старијих, у новије време прелази на младе и биће озбиљан проблем будућности.

А има ли лека? Наравно, правилна исхрана и живот у ритму природе начини су да се спрече сувишни килограми и болести које они изазивају. Мада се ритам урбаног живота не слаже са ритмом природе, здраво се хранити и бити физички активан рецепт је и за оне који брзо живе. А посна храна и уздржавање и те како годе здрављу, виталности и добрим мислима.

Овако се, на Лазареву суботу, у Институту "Чигота" на Златибору говорило о посту, здравом животу, опасној гојазности младих. Био је то још један традиционални "Чиготин" округли сто, овог пута назван "Живот у ритму природе", на коме су стручњаци из разних области, свако из свог угла, казивали о значају здраве исхране.

Говорећи о све бржем темпу живота, др Слободанка Драгићевић, аутор књиге "Ваздух, вода, исхрана и здравље", казала је да је то глобални проблем, те да су бројна упозорења да се човек уразуми и опет почне да живи у складу са природним законима. Повратак природи је императив здравог живота, то би смањило многе стресове који су узрочници наших болести и невоља.

И проф. др Миодраг Крстић, гастроентеролог, наводи све увреженије појаве да деца, загледана у компјутер, више не жваћу храну него је гутају, па су чести поремећаји варења. Некад су нас родитељи тукли кад не уђемо у кућу, а данас детету морамо да дамо чоколаду да би изашло из куће, истиче овај стручњак, па посебно упозорава на болести изазване неправилном исхраном:

– Рак дебелог црева, као пошаст савременог света, настаје свега пет одсто из генетских разлога, док 95 одсто услед неправилне исхране. При томе, најопасније је претерано уношење црвеног меса. Такође, код 20 одсто новооболелих једини ризични фактор је гојазност. Суштински је важна промена начина исхране. Зелено поврће, посебно броколи, кељ, карфиол, купус, превентива су од рака дебелог црева  – напомиње др Крстић.

Како каже неуропсихијатар прим. др Часлав Хаџи Николић, у свим поремећајима исхране постоји, заправо, психолошки моменат. А од свих психијатријских обољења смртност је највећа управо код поремећаја исхране.

– Прекомерно узимање хране говори о нашем односу према телу. Хајде да поједем ово да се не баци, каткад кажете. А да ли то онда значи да је ваше тело корпа за отпатке – пита се Николић.

Геронтолог проф. др Младен Давидовић изнео је податке из светских проучавања о томе како живети дуго и квалитетно. Та истраживања показала су да најдуже живе људи са острва Окинава, Крит и Сардинија..

О значају поста говорио је свештеник Милош Босић, архијерејски намесник ужички, рекавши да пост треба поштовати јер је тако Бог заповедио, а и што уздржавање од тешких и масних јела користи здрављу. Оно што је јако и силно, па и од прекомерног узимања хране, тешко се може контролисати. Човек, сматра Босић, мора да буде господар своје душе и свог тела.

С овим у вези, глумица Дивна Марић казивала је овом приликом  пригодне стихове, мисли православних светаца. Чувени духовни мислилац свети Јован Лествичник писао је пре много векова о посту наглашавајући да је широк и простран пут стомака који води у болести, а пут поста води у живот чистоте, додајући: "Једимо и пијмо онолико колико је потребно за одржање живота и поткрепљење наше снаге".

И још много тога речено је на овом занимљивом и корисном скупу, који је, као и до сада, с пуно умећа и духа водио Драгутин Грегорић. А да све буде у знаку посне хране, кулинарски мајстори "Чиготе" припремили су и гостима понудили богату трпезу препуну посних јела, показавши да је и током поста могуће хранити се разноврсно, обилно, а здраво. Својим мајсторством просто су натерали проф. Миодрага Крстића да прокоментарише: "Кад видим овако диван посни сто, дође ми да никад у животу не мрсим".