Izazovi prevođenja Svetog pisma

To je najčešće izdavana knjiga na svetu, njeni delovi prevedeni su na više od 2.500 jezika, vekovima je u bogoslužbenoj upotrebi i u domovima vernika, pa ipak novi prevodi Biblije rade se i u ovom, 21. veku. Za prevodioce to je veliki izazov, odgovoriti potrebama crkve, liturgijskim i različitim zahtevima hrišćanske misije, ali biti razumljiv i milionima vernika i drugih čitalaca. O tome, ali i o drugim izazovima, prevodioci Biblije iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, Makedonije, Albanije, razgovaraju na stručnom seminaru u Beogradu koji se završava danas. Na skupu u organizaciji Ujedinjenih biblijskih društava, čiji je domaćin Biblijsko društvo Srbije, njihovi predavači su konsultanti za prevod Svetog pisma iz Ujedinjenih Biblijskih društava, Lenart de Regt i Marijke de Lang. Skup je blagoslovio i otvorio predsednik Biblijskog društva Srbije episkop šabački Lavrentije. Biblija dolazi iz kulture koja je veoma različita u odnosu na našu u većini evropskih zemalja, tako da je poseban izazov prevesti je da i dalje bude razumljiva, jasna, a u isto vreme i atraktivna čitaocima, kaže Lenart de Regt.

– Uvek je teško prevesti je u stilu koji je prirodan, koji će ceniti i razumeti i obrazovani i manje obrazovani članovi društva. Specifično je i to što prevod mora da odgovara upotrebi i u crkvi i za biblijske studije, ali i za pojedinačno čitanje i istraživanje. Zbog toga je Biblija tako izazovan problem u prevođenju, jer su zahtevi i njena namena mnogostruki – ističe De Regt.

Sveto pismo Starog i Novog zaveta prevedeni su na više od 450 jezika sveta. Ne čudi što Biblija nikada nije prevedena na jezike pojedinih naroda Afrike ili Azije, ali pomalo iznenađuje da je na svom jeziku još nemaju neki narodi Evrope. Radi se, doduše, o manjinskim jezicima, u bivšim sovjetskim republikama na primer, i slučajevima kada je dominantan prevod bio onaj na većinski jezik koji onda koriste i pripadnici manjina. Očekivano najzastupljeniji po brojnosti prevoda Svetog pisma je engleski jezik sa oko 200 prevoda Biblije.

– Bez obzira na takvu brojnost, na svakih pet ili deset godina ponovo se nađe neko iz Biblijskog društva ko pokrene inicijativu da se neki segment Svetog pisma ponovo prevede. To ne treba da čudi. Različita je potreba hrišćanske misije u Americi i u Indiji, na primer. Takođe, rade se i prevodi prilagođeni slušanju i izdanjima na ce-deu. Najmlađi prevod na engleski jezik urađen je devedesetih godina u SAD – objašnjava De Regt.

Posle decenija pod komunističkim režimom i zakonske zabrane verskog delovanja, Biblijsko društvo Albanije danas radi na prvom prevodu Starog zaveta sa hebrejskog originala. Altin Husi, generalni sekretar Biblijskog društva Albanije, objašnjava da postoje prevodi Svetog pisma sa drugih jezika na albanski, ali da je tek nedavno završen prevod Novog zaveta sa biblijskog grčkog jezika.

– Trenutno radimo na Starom zavetu koristeći hebrejski tekst kao predložak. U tom poslu sarađuju predstavnici sve tri hrišćanske crkve u Albaniji, katoličke, pravoslavne i protestantske. Verovatno da je to jedinstven slučaj, ali nismo hteli da isključimo predstavnike nijedne hrišćanske crkve. Takav rad ima i svojih poteškoća, češće su to nesuglasice terminološke nego teološke prirode, ali se trudimo da dođemo do zajedničkoj rešenja – ističe Husi.

Sa srpskim, tačnije prevodom Novog zaveta Svetog arhijerejskog Sinoda SPC, Biblijsko društvo Srbije pridružiće se obeležavanju velikog hrišćanskog jubileja, 1.700 godina od donošenja Milanskog edikta. Zahvaljujući donaciji Biblijskog društva Australije, naše biblijsko društvo pokloniće 55.000 primeraka Novog zaveta građanima Niša, objašnjava Vera Mitić, generalni sekretar ovog udruženja. Raspodela besplatnih primeraka počeće u ponedeljak.