Изазови превођења Светог писма

То је најчешће издавана књига на свету, њени делови преведени су на више од 2.500 језика, вековима је у богослужбеној употреби и у домовима верника, па ипак нови преводи Библије раде се и у овом, 21. веку. За преводиоце то је велики изазов, одговорити потребама цркве, литургијским и различитим захтевима хришћанске мисије, али бити разумљив и милионима верника и других читалаца. О томе, али и о другим изазовима, преводиоци Библије из Србије, Хрватске, Словеније, Македоније, Албаније, разговарају на стручном семинару у Београду који се завршава данас. На скупу у организацији Уједињених библијских друштава, чији је домаћин Библијско друштво Србије, њихови предавачи су консултанти за превод Светог писма из Уједињених Библијских друштава, Ленарт де Регт и Маријке де Ланг. Скуп је благословио и отворио председник Библијског друштва Србије епископ шабачки Лаврентије. Библија долази из културе која је веома различита у односу на нашу у већини европских земаља, тако да је посебан изазов превести је да и даље буде разумљива, јасна, а у исто време и атрактивна читаоцима, каже Ленарт де Регт.

– Увек је тешко превести је у стилу који је природан, који ће ценити и разумети и образовани и мање образовани чланови друштва. Специфично је и то што превод мора да одговара употреби и у цркви и за библијске студије, али и за појединачно читање и истраживање. Због тога је Библија тако изазован проблем у превођењу, јер су захтеви и њена намена многоструки – истиче Де Регт.

Свето писмо Старог и Новог завета преведени су на више од 450 језика света. Не чуди што Библија никада није преведена на језике појединих народа Африке или Азије, али помало изненађује да је на свом језику још немају неки народи Европе. Ради се, додуше, о мањинским језицима, у бившим совјетским републикама на пример, и случајевима када је доминантан превод био онај на већински језик који онда користе и припадници мањина. Очекивано најзаступљенији по бројности превода Светог писма је енглески језик са око 200 превода Библије.

– Без обзира на такву бројност, на сваких пет или десет година поново се нађе неко из Библијског друштва ко покрене иницијативу да се неки сегмент Светог писма поново преведе. То не треба да чуди. Различита је потреба хришћанске мисије у Америци и у Индији, на пример. Такође, раде се и преводи прилагођени слушању и издањима на це-деу. Најмлађи превод на енглески језик урађен је деведесетих година у САД – објашњава Де Регт.

После деценија под комунистичким режимом и законске забране верског деловања, Библијско друштво Албаније данас ради на првом преводу Старог завета са хебрејског оригинала. Алтин Хуси, генерални секретар Библијског друштва Албаније, објашњава да постоје преводи Светог писма са других језика на албански, али да је тек недавно завршен превод Новог завета са библијског грчког језика.

– Тренутно радимо на Старом завету користећи хебрејски текст као предложак. У том послу сарађују представници све три хришћанске цркве у Албанији, католичке, православне и протестантске. Вероватно да је то јединствен случај, али нисмо хтели да искључимо представнике ниједне хришћанске цркве. Такав рад има и својих потешкоћа, чешће су то несугласице терминолошке него теолошке природе, али се трудимо да дођемо до заједничкој решења – истиче Хуси.

Са српским, тачније преводом Новог завета Светог архијерејског Синода СПЦ, Библијско друштво Србије придружиће се обележавању великог хришћанског јубилеја, 1.700 година од доношења Миланског едикта. Захваљујући донацији Библијског друштва Аустралије, наше библијско друштво поклониће 55.000 примерака Новог завета грађанима Ниша, објашњава Вера Митић, генерални секретар овог удружења. Расподела бесплатних примерака почеће у понедељак.