Arheologija i sećanje

Preko dve decenije Dragan Milosavljević (1953-2006) je delovao na našoj likovnoj sceni, a njegov rad se najvećim delom vezuje za grafiku beogradskog kruga. Nažalost, novi Milosavljevićevi radovi, pred neumitnošću umetnikovog odlaska, postali su i njegova poslednja dela. Tako je postavka Arheologija fabrike u galeriji ULUS-a i svojevrsni omaž ovom talentovanom i agilnom stvaraocu.
Danas, mala retro-geneza Milosavljevićevog stvaralačkog učinka, podseća nas na njegovu odličnu poslednju beogradsku izložbu.
Na njoj je, pre deset godina u Grafičkom kolektivu, predstavio ciklus gipsoreza, a idejni i vizuelni kontekst ove koherentne celine učvrstio je postavkom radova u projektovane kasete.

Bio je to deo kontinuiteta u kojem je dominirao osmišljen problemski koncept zrele autorske pojave u punoj kreativnoj energiji.
Na mapi Milosavljevićevog stvaralaštva (i života ispunjenog rasutom pažnjom, nemirom i ozbiljnim trzavicama) posebno se izdvajaju toponimi – rodno Kraljevo, Beograd u kojem je pre dve decenije umetnički sazrevao i profesionalno se afirmisao, i Luksemburg gde je u poslednjoj dekadi veka stvarao, pokušavajući da umiri vlastitu tenziju i savlada životni stil nove sredine. Može se reći da je povratak u Kraljevo, pre nekoliko godina, obeležen okolnostima koje podsećaju na priče o ukletim umetnicima – ton drame je i dalje intenzivno bojio njegov život.

I u Kraljevu je Dragan Milosavljević, uprkos ozbiljnim nedaćama, požrtvovano i strasno nastavio da stvara. Postavka koju je naslovio Arheologija fabrike predstavlja deo dvogodišnjeg umetnikovog istraživanja koje se odvijalo u okviru programa Umetnost i papir, na lokalitetu Fabrike papira u Čačku. I kao u nekom krugu, kada se mogu dodirnuti početak i kraj, Milosavljević je nastavio da radi sa papirom i od papira. Od svojeručno pravljenog papira na kojem je ranije otiskivao grafičke matrice, do rada sa papirom u okviru ovog simpozijuma u Čačku, umetnik je načinio veliki vremenski i stvaralački luk – tananu nit njegove autorske teze povezuje fenomen fragmentarnosti, izražen i u Arheologiji fabrike. Umnožene grafičke tehnike i podloge, stilizovana figuracija i shematizacija isečenih fosilnih i drugih hibridnih oblika dovedenih do znaka, kao deo stvaralačkog iskustva kultivisanog oka i intuicije, modifikovani su u stvarne (fotografske) terenske snimke i autorova arheološka iskopavanja tragova 20. veka. Stratifikovani slojevi odbačene papirne mase u krugu ove čačanske fabrike postali su atelje-radionica. Dokumentarni snimci sa terena, kao kadrovi sa snimanja filma "Dan posle", deo su Milosavljevićeve stvaralačke akcije iskopavanja, isecanja i prepoznavanja arheoloških i/ili ready-made artefakata koje je nazvao Iskopine. Ovaj ritualni hod kroz lavirinte prostora i vremena ispunjen je magmom rudimentarnih oblika bogatih asocijacija čija prigušena ekspresivnost podseća na pompejanske petrificirane tragove civilizacije.