Tribunal oslobodio Ramuša Haradinaja

Ramuš Haradinaj (44), nekadašnji komandant OVK u području Dečana, juče je drugi put u Haškom tribunalu prvostepeno oslobođen krivice za zločine nad civilima na zapadu Kosova 1998. godine.

Oslobođeni su i njegovisaradnici Idriz Baljaj (41), vođa specijalne jedinice u OVK i Ljah Brahimaj (42), komandant logora u Jablanici, koji su bili optuženi za ubistva, okrutno postupanje i nehumane postupke, kao i za kršenje zakona i običaja ratovanja u improvizovanom zarobljeničkom logoru OVK u selu Jablanica.

Time su se obistinila predviđanja da će, posle oslobađanja hrvatskih generala Ante Gotovine i Mladena Markača, tribunal osloboditi i pripadnike OVK.

Sud ih je u obnovljenom prvostepenom postupku oslobodio optužbi za zlostavljanje i mučenje 16 zarobljenika u Jablanici, kao i ubistvo najmanje osmorice zarobljenih, od kojih su dvojica bili Srbi, a ostali Romi i Albanci. Ti zločini, po optužnici, počinjeni su u okviru udruženog zločinačkog poduhvata, ali sud nije smatrao da za te tvrdnje postoje dokazi.

Obrazlažući presudu, predsedavajući sudija Džastis Bakone Moloto iz Južne Afrike rekao je da je utvrđeno da ne postoje verodostojni dokazi da je Ramuš Haradinaj znao za zločine u Jablanici, niti da ih je naređivao ili podsticao. Pretresno veće utvrdilo je da je većina od 16 zarobljenika u Jablanici bila prebijana i mučena, i da je jedan Albanac Skender Kući umro od posledica prebijanja, ali da ne postoje dokazi o odgovornosti optuženih.

Sudije su ocenile da ne postoje dokazi o navodu optužnice da su Haradinaj, Baljaj i Brahimaj bili protagonisti udruženog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bilo uklanjanje nealbanskih civila i Albanaca koje je OVK smatrala nelojalnim.

„Naprotiv, dokazima je utvrđeno da je Haradinaj, kada je saznao za pritvaranje i zlostavljanje Skendera Kućija, otišao u Jablanicu i sa Nazmijem Brahimajem razgovarao o njegovom oslobađanju, rekavši da se ’takve stvari ne smeju dešavati više zato što štete našoj stvari’”, rekao je sudija Moloto.

Nazmi Brahimaj, na koga se sudija pozvao,rođeni je brat Ljaha Brahimaja. Kući je, kako je utvrđeno presudom,  kasnije prenet u bolnicu gde je umro.

U presudi je navedeno i da je Haradinaj oslobodio svedoka optužbe koga je prethodno oteo Ljah Brahimaj, koji je inače njegov ujak. Ni za drugooptuženog Baljaja, po oceni veća, nije bilo dokaza ni da je bio u Jablanici, nida je znao za zločine. Trećeoptuženi Brahimaj, koji je takođe oslobođen,bio je na prvom suđenju proglašen krivim za prebijanje i mučenje zarobljenika u Jablanici i odslužio je kaznu od šest godina zatvora.

Iskaz jedinog svedoka koji je tvrdio da je bio očevidac kada su Baljaj i Brahimaj u prisustvu Haradinaja u Jablanici mučili i zlostavljali Zarića, Bejtu i Berišu, sudije su odbacile kao nepouzdan, naglasivši da je on više puta menjao iskaz i protivrečio sam sebi i drugim svedocima.

Na kraju ponovljenog suđenja Haradinaju, Baljaju i Brahimaju, u junu ove godine, tužioci su zatražili da svim optuženima bude izrečena kazna od najmanje 20 godina zatvora, dok je odbrana predlagala oslobađajuću presudu.

Prvi put, Haradinaj i Baljaj bili su oslobođeni u proleće 2008, a Brahimaj je zbog zločina u Jablanici osuđen na šest godina zatvora. Dve godine kasnije, žalbeno veće tribunala naložilo je da suđenje bude ponovljeno, ali po znatno užoj optužnici zbog toga što na prvom procesu nisu bila saslušana dvojica svedoka koja su odbila da daju iskaz, a koje je tužilaštvo smatralo ključnim. Jedan od njih je Šefćet Kabaši, dok je identitet drugog svedoka ostao sakriven. Obojica su bili pripadnici OVK i bili su u logoru Jablanica, a sud je konstatovao da su bili zastrašeni i uznemiravani.

Ponovljeno suđenje Haradinaju počelo je u avgustu 2011, a poslednji svedok optužbe saslušan je u aprilu ove godine u potpunoj tajnosti. Tužioci su tog zaštićenog svedoka, zajedno sa Šefćetom Kabašijem, smatrali ključnim. Kabaši je u avgustu prošle godine i na drugom suđenju odbio da svedoči protiv Haradinaja, rekavši da nije u stanju. On je postavljao pitanja o sudbini drugih svedoka, iz čega se moglo zaključiti da je uplašen za svoju bezbednost. Sudsko veće uzelo je kao dokaz njegov iskaz sa suđenja Fatmiru Ljimaju. Jedini svedok optužbe koji je tvrdio da je bio očevidac zlostavljanja i ubistva zarobljenika u prisustvu Haradinaja i saoptuženih, u sudnici je više puta menjao iskaz, protivrečno opisujući događaj.

Na drugom suđenju Haradinaju i ostalima, tužioci su pred sudije izveli 12 svedoka, a još 44 izjave svedoka su u spis uveli u pisanom obliku.Nijedan od optuženih nije izvodio dokaze odbrane, verujući da nemaju od čega da se brane i da tužilaštvo ne možeda dokaže njihovu krivicu.

Apelaciono veće tribunala, usvajajući žalbu tužilaštva, naložilo je da suđenje bude ponovljeno po šest od 37 tačaka prvobitne optužnice, ograničenih na zločine u Jablanici. Po nalogu tribunala, Haradinaj je uhapšen u Prištini, 20. jula 2010. i prebačen u pritvor u Sheveningenu.Drugooptuženi Baljaj je u Sheveningen prebačen iz zatvora na Kosovu, gde je služio kaznu na koju je osuđen pred lokalnim sudom.

Uoči prvog procesa, u proleće 2005. godine, Haradinaj se dobrovoljno predao tribunalu, odmah pošto je podneo ostavku na dužnost premijera Kosova, na koju je bio izabran kao lider Alijanse za budućnost Kosova.

Prema optužnici, oni su se teretili da su bili članovi udruženog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bio da OVK uspostavi potpunu kontrolu nad zapadnim Kosovom, odnosno operativnom zonom Dukađini, koja je obuhvatala opštine Peć, Dečani, Đakovica i delove opština Istok i Klina. U to vreme, Haradinaj je bio komandant OVK za operativnu zonu Dukađini, Balaj – komandant specijalne jedinice OVK „Crni orlovi”, a Brahimaj – zapovednik logora OVK u selu Jablanica u opštini Đakovica. Svi su bili optuženi po članu sedam Statuta MKSJ, po osnovu lične odgovornosti. Optužnica nijednog optuženog nije teretila po osnovu komandne odgovornosti.

U junu 2005. godine, tribunal je pustio Haradinaja na privremenu slobodu i omogućio mu da „u ograničenoj meri” javno nastupa kao političar. Prvo suđenje počelo je 5. marta 2007, a prvostepena presuda izrečena je 3. aprila 2008. godine.

Jučerašnja presuda nije konačna, jer tužilaštvo ima pravo da na nju uloži žalbu.

Dorotea Čarnić

----------------------------------------------------------

Haradinaj: Hag potvrdio pravičan i čist put OVK

PRIŠTINA – Bivši komandant paravojne Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) Ramuš Haradinaj, koga je Haški sud danas oslobodio optužbi za zločine protiv civila 1998. godine, izjavio je po dolasku na prištinski aerodrom da je i međunarodna pravda potvrdila pravičan i čist put OVK.

„ Danas sam radostan da je i međunarodna pravda potvrdila da je naš put za slobodu bio čist i pravičan. To nam daje veru da je i put pred nama dobar i da ćemo moći zajedno da prevaziđemo izazove koji nas očekuju. Ja vas uveravam da ću raditi sa svima vama kako bismo da razvijamo zemlju, da idemo u susret izazovima i da postižemo nove uspehe”, rekao je Haradinaj.

Kosovski premijer Hašim Tači, koji se zajedno sa Haradinajem obratio javnosti, rekao je da je „današnja presuda Haškog tribunala još jedna pobeda za građane Kosova, za državu Kosovo”. On je dodao da je to „posebno radosna vest za porodicu Haradinaj koja se povezuje sa čistom i pravičnom borbom koju smo vodili kao OVK.

„ Ovo je dobra vest za sve Albance i slobodno mogu da kažem da je nevinost Haradinaja i svih njegovih saboraca dodatak veličanstvenom slavlju koje smo imali povodom 28. novembra, 100. godišnjice nezavisnosti Albanije i praznika „ nacionalne zastave”, rekao je Tači.

Haradinaj je na prištinski aerodrom sleteo u 17.15 sati gde je dočekan uz vatromet, počasnu gardu i crveni tepih. Uz članova poredice, pored Tačija, dočekali su ga kosovski ministar bezbednosnih snaga Agim Čeku, većina članova vlade, funkcioneri njegove Alijanse za budućnost Kosova.

Sletanje aviona na pistu aerodroma u Prištini dočekano je aplauzom, dok je dolazak Tačija ispraćen zvižducima.

Ispred aerodroma okupilo se više hiljada pristalica koji su nosili albanske i zastave Kosova, kao i plakate sa njegovim likom. Među okupljenima, od kojih je veliki broj došao organizovano autobusima, nalazili su se i njegovi bivši saborci iz takozvane Oslobodilačke vojske Kosova, u uniformama te paravojne formacije.

Za prisutne organizovan je i direktan prenos njegovog dolaska preko video bima, a svi oni koji nisu mogli da prisustvuju, na Kosovskoj televiziji mogli su direktno da prate Haradinajev povratak iz Haga.

-------------------------------------------

Dodik: Po čijem diktatu Hag pere krvave ruke zločinaca

BANjALUKA – Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je danas da je za sve žrtve sramna i ponižavajuća oslobađajuća presuda Ramušu Haradinaju, još „jednom zločincu” koji je bio kreator i izvršilac najgnusnijih zločina nad srpskim civilima.

Dodik je rekao Srni da su Srbi po ko zna koji put izloženi beskrupuloznoj međunarodnoj nepravdi koja se sprovodi preko Haškog tribunala i međunarodnom pravnom falsifikovanju istorije i skandaloznom pravnom teroru koji dolazi iz Haga.

„Osnivači Haškog tribunala i međunarodna zajednica su dužni da Srbima daju objašnjenje ovakvog bestijalnog pravnog nasilja, pre svega, po čijem političkom diktatu Haški sud pere, srpskom krvlju, okrvavljene ruke zločinaca!? Kada će Haški sud prestati da bude sud isključivo za Srbe!??, zapitao je Dodik, prenela je Srna.

On je konstatovao da posledice ovakvih političkih odluka Haškog tribunala ne doprinose regionalnoj stabilnosti i da Srbija mora da bude odlučna u očuvanju dostojanstva svih Srba i države Srbije.

-----------------------------------------------------------

Selaković: Oslobađanje Haradinaja sramota za međunarodno pravo

BEOGRAD – Ministar pravde i državne uprave Nikola Selaković izjavio je danas da je oslobađajuća presuda Ramušu Haradinaju sramota za međunarodno pravo i pravosuđe, a za Srbiju i njene organe ozbiljna dilema da li uopšte treba nastaviti i u kojoj formi saradnju sa Haškim tribunalom.

„Ovo je drugi put za deset dana da je Haški tribunal pljunio u lice svim srpskim žrtvama i pokazao da u njegovom delovanju najmanje ima pravde i prava”, rekao je Selaković novinarima u Palati Srbije.

Prema njegovim rečima, Haški tribunal je bacio veliku senku na jednaku primenu i važenje međunarodnog prava i primenu međunarodne pravde.

„U situaciji kada je Republika Srbija kroz svoje pravosuđe pokazala kako treba sankcionisati odgovorne za ratne zločine Tribunal je sve vreme pokazivao kako to ne treba da se radi”, rekao je Selaković.

Ovakvo poniženje za žrtve, kako je rekao Selaković, može da se poredi, sa situacijom kada bi se „slučaj Pavelića ili Artukovića našli pred ovim Tribunalom mogli bismo da očekujemo istu presudu”.

Ministar pravde je istakao da država sada treba da zauzme jedinstven stav u odnosu prema Haškom tribunalu i odluči kako će i u kakvoj formi da nastavi saradnju sa njim.

Osvrćući se na dijalog Beograda sa Prištinom Selaković je podsetio da su do sada i mnogo manje važne stvari uticale na klimu među ljudima na Kosovu i Metohiji i da će sada oslobađajuća presuda Haradinaju definitivno uticati i na poziciju i položaj našeg državnog rukovodstva u rešavanju tog kompleksnog pitanja.

„U najbržem roku očekujem odgovor države u odnosu na postupanje prema Haškom tribunalu i borbi protiv nepravde i diskriminacije žrtava koje očigledno postoji”, rekao je Selaković.

-------------------------------------------------------------- 

SNS: Prekinuti sve razgovore s haškim Tribunalom

BEOGRAD –Srpska napredna stranka (SNS)danas je predložila da, zbog oslobađajuća presuda bivšem vođi OVK Ramušu Haradinaju, Srbija treba da obustavi „svaki razgovor sa haškim Tribunalom”.

„Najoštrije osuđujemo oslobađajuću presudu Ramušu Haradinaju koja je, posle sramnog oslobađanja hrvatskih generala, drugo uzastopno, najstrašnije ponižavanje srpskih žrtava od strane Tribunala u poslednjih deset dana”, piše u saopštenju SNS.

Ta stranka je ocenila da je Tribunal „sada konačno skinuo sve maske i po svojim aršinima utvrdio da niko nije kriv za ubijene Srbe i za njihov ezgodus u ratovima na teritoriji bivše Jugoslavije”.

„Jasno nam je stavljeno do znanja da međunarodna pravda i međunarodno pravo ne važe za sve, da se donose političke, a ne pravne presude i da nema nepristrasnosti na koju nam je konstantno ukazivano”, ukazala je SNS.

Ta najuticajnija stranka u koaliciji koja čini Vladu Srbije istakla je da je Srbije prihvatila da se pravno obračuna sa svima koji su činili zločine, ali da „to nisu u stanju da učine ni haški Tribunal, niti deo naših komšija”.

SNS smatra da Srbija mora da bude jedinstvenija nego ikada i da svi razgovori sa Tribunalom moraju biti obustavljeni.

------------------------------------------------------------ 

Šiptari vatrometom dočekali odluku Tribunala

PRIŠTINA – U trenutku kada je Tribunal u Hagu danas saopštio da su Ramuš Haradinaj, Idriz Baljaj i Ljah Brahimaj oslobođeni optužbi, u Prištini je počeo veliki vatromet.

Pred velikim ekranom na Trgu Majke Tereze u centru grada nekoliko stotina građana, među kojima najviši zvaničnici Alijanse za budućnost Kosova, pratili su izveštaj iz Haga.

U Prištini se i očekivalo da će presuda biti oslobađajuća.

Na vidnim mestima u centru grada su već danima panoi na kojima se građani pozivaju da učestvuju u dočeku Haradinaja. Radio-televizija Kosovo već tri dana emituje spotove iste sadržine.

Tribunal je jutros, po drugi put, oslobodio bivšeg vođu OVK Ramuša Haradinaja krivice za zločine nad civilima na zapadu Kosova 1998. godine.

Zajedno sa Haradinajem, tadašnjim zapovednikom albanske paravojske u području Dečana, oslobođeni su i njemu potčinjeni Idriz Baljaj i Ljah Brahimaj.

Obrazlažući presudu, predsedavajući sudija Bakone Moloto iz Južne Afrike rekao je da je utvrđeno da „ne postoje verodostojni dokazi da je Ramuš Haradinaj znao za zločine u Jablanici”.

-----------------------------------------------------------

Tahiri: Istorijska presuda, Haradinaj se vraća politici

PRIŠTINA – Savetnik lidera Alijanse za budućnost Kosova (AAK) Ramuša Haradinaja I član predsedništva stranke Besnik Tahiri pozdravio je danas oslobađajuću presudu Haškog tribunala I najavio da se nekadašnji kosovski premijer vraća u politički život.

On je, u izjavi Tanjugu, rekao da istorijska odluka Tribunala pokazuje još jednom da su napori odbrane bili ispravni.

Tahiri je kazao da je Haradinaj uvek imao poverenja u međunarodnu pravdu I da su građani srećni da je pravda pobedila.

Za nas je ovo važna I istorijska odluka, podvukao je Tahiri izražavajući nadu da će se Haradinaj brzo vratiti svojoj porodici na Kosovo, ali I u politički život.

Upitan da prokomentariše spekulacije o prekomponovanju kosovske vlade I glasinama da će Haradinaj preuzeti mesto premijera on je kazao da u ovom trenutku ne bi želeo da ulazi u detalje političkih pitanja.

Tahiri je ocenio da će dinamika u zemlji biti ubrzana I da će Haradinaj preuzeti aktivnu ulogu u političkom životu Kosova.

-----------------------------------------------------------

Jeremić: Ne kloniti duhom, spremiti se za debatu 10. aprila

BEOGRAD – Predsednik Generalne skupštine Ujedinjenih nacija Vuk Jeremić poručio je danas povodom oslobađajuće presude Ramušu Haradinaju da Srbija ne sme da klone duhom i da treba da se spremi za debatu o Tribunalu, koju je on zakazao za april.

„Ovo su dani zla. Ne smemo klonuti duhom. Spremimo za 10. april 2013, dan istine...„, naveo je Jeremić na svom „Tviter” nalogu.

Jeremić je nakon oslobađajuće presude dvojici hrvatskih generala Anti Gotovini i Mladenu Markaču zakazao za 10. april 2013. godine debatu u GS UN o ad hok sudovima UN.

----------------------------------------------------------

Marković: Oslobađanje Haradinaja očekivano

JAGODINA – Predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Marković - Palma, izjavio je danas Tanjugu da je oslobađajuća presuda, u ponovljenom postupku, Haškog tirbunala, bivšem komadantu Ramušu Haradinaju, „bila očekivana”.

„Bila je očekivana jer su pre toga oslobođeni Naser Orić i Ante Gotovina i drugi koji su činili zločine nad Srbima”, rekao je Tanjugu Marković.

Prema njegovim rečima, moze se uskoro očekivati da će predsednik kosovske vlade biti Haradinaj, Hrvtske Gotovina, a BiH Orić.

„I sada međunarodna zajednica traži da imamo dobre međususedske odnose da bi ušli u Evropsku uniju. Kako možemo da imamo dobre međususedske odnose kada će predsednici biti ratni zločinci sa materijalnim dokazima”, rekao je Marković.

Marković je naglasio da po presudama Haškog suda ispada da su se Srbi sami proterali, sami poubijali i da su Srbi kamikaze.

Oslobađajući ratne zločine, sud u Hagu primenjuje dvostruke aršine, zaključio je Marković.

----------------------------------------------

Ko je Ramuš Haradinaj?

BEOGRAD – Ramuš Haradinaj, koga je Haški tribunal danas po drugi put oslobodio krivice za ratne zločine nad Srbima i drugim nealbancima na Kosovu i Metohiji uspeo je da za četiri decenije života „ispiše” kontroverznu biografiju. Haradinaj je Albanac, po verskoj opredeljenosti musliman, rođen 3. jula 1968. godine u selu Glođane, opštini Dečani, u Metohiji.

Ratni komandant paravojne formacije koja sebe naziva „Oslobodilačka vojska Kosova”, Jugoslaviju je napustio pod imenom Smajilj 1989. i otišao u Švajcarsku, gde je dobio politički azil i jedno vreme radio kao izbacivač po noćnim klubovima.

Tamo je pristupio takozvanom „Narodnom pokretu Kosova”, ekstermističkoj organizaciji u okviru koje je kasnije formirana OVK, koja je najpre delovala kao teroristička organizacija.

Prema dostupnim medijskim podacima, Haradinaj je 1996. godine u Albaniji, pod budnim okom albanskih oficira, prošao diverzantsku obuku i potom učestvovao u formiranju baza u mestima Kukeš i Tropoja, na severu Albanije. I z tih baza je, kako su pisali mediji, organizovao šverc oružja na Kosovo. U jednoj od tih operacija Haradinaj je upao u zasedu graničara i bio ranjen, dok je njegov brat Ljuan ubijen.

Haradinaj je početkom 1998. postao komandant „operativne zone” za Metohiju, koju Albanci zovu „Dukađin”.

Procenjuje se da je pod njegovom komandom za dve godine likvidirano više od 300 ljudi - Srba i „nelojalnih” Albanaca - a kidnapovano više od 400. Leševi nekih od njih pronađeni su posle rata u Radonjićkom jezeru i po seoskim bunarima u opštini Dečani.

Vlasti u Beogradu podigle su protiv Haradinaja 108 krivičnih prijava zbog sumnje da je izvršio krivična dela terorizma, udruživanja radi neprijateljske delatnosti i ubijanja civila.

Haradinaj je, u autobiografskoj knjizi „Priča o ratu i slobodi”, zabeležio: „Stalno smo napadali srpske snage. Na svakom mestu. Danju i noću. Bez skrivanja. Svakog dana smo ubijali srpske policajce...„

Prema napadima zapadnih agencija, Haradinaj je tokom NATO bombardovanja bio jedan od glavnih saradnika Alijanse na Kosovu i Metohiji, i jedan od nekoliko komandanata kojima je NATO dao satelitske telefone kako bi koordinisali napade.

U julu 2000. godine, nakon završetka ratnih dejstava na KiM, Haradinaj je ponovo ranjen, ovaj put tokom vatrenog okršaja sa porodicom Musa, sa kojom je bio u krvnoj zavadi.

Još jedan udarac doživeo je 2002. godine, kada su međunarodne sudije na Kosovu osudile njegovog brata Dauta na pet godina zatvora zbog učesća u otmici i mučenju koje je rezultiralo smrću četvorice pripadnika FARK-a, oružane formacije kosovskih Albanaca bliske Ibrahimu Rugovi, lideru Demokratskog saveza Kosova (DSK).

Posle NATO intervencije postavljen je za zamenika komandanta Kosovskog zaštitnog korpusa, ali je već posle nekoliko meseci dao ostavku i osnovao političku stranku pod nazivom Alijansa za budućnost Kosova.

Nakon izbora 2004. njegova stranka u koaliciji sa Rugovinim DSK došla je na vlast, a Haradinaj je u 36. godini postao premijer. Međutim, Haški tribunal je već 4. marta 2005, svega 100 dana nakon formiranja Haradinajeve vlade, protiv njega podigao optužnicu zbog zločina protiv čovečnosti i kršenja prava i običaja rata. Haradinaj je potom podneo ostavku na mesto predsednika vlade i 9. marta se dobrovoljno predao Tribunalu. Istog dana je, zajedno s dvojicom kooptuženih, Baljajem i Lahijem Brahimajem, prebačen u pritvorsku jedinicu Sheveningen.

Tadašnji šef UNMIK-a Seren Jesen-Petersen izjavio je tim povodom da poštuje Haradinajevu odluku, ali je i izrazio žaljenje što, kako je prenela štampa, više neće sarađivati „s bliskim partnerom i prijateljem”.

Takve izjave se nisu mnogo dopale Briselu. Zvanično to niko nije potvrdio, ali se nezvanično moglo čuti izražavanje čuđenja kako je moguće da šef UNMIK-a naziva nekoga ko je optužen za ratne zločine „bliskim prijateljem”.

Haradinaj je nakon suđenja, koje je trajalo do aprila 2008. godine, oslobođen usled nedostatka dokaza. Sa istim obrazloženjem oslobođen je i Baljaj, dok je Lahi Brahimaj osuđen na 6 godina zatvora.

Tadašnja glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte je u više navrata javno govorila i u izveštajima upozoravala da su svedoci optužbe bili izloženi upornim i drastičnim pretnjama i pritiscima, zbog čega su neki odbili da svedoče.

Jedan od kljucnih svedoka, Kurtim Beriša, stradao je uoči svedočenja u navodnoj saobraćajnoj nesreći, a kako je uoči izricanja presude izjavio srpski tužilac za ratne zločine, Vladimir Vukčević, ukupno je likvidirano ili pod sumnjivim okolnostima umrlo 19 svedoka koji su, direktno ili posredno, mogli da svedoče o njegovoj odgovornosti za ratne zločine nad nealbancima.

Uvažavajući žalbu Tužilastva, apelaciono veće Haškog tribunala je 21. jula 2010. naložilo delimično ponavljanje suđenja Haradinaju, i određen mu je pritvor iz koga je odlukom sudskog veća dvaput puštan na privremenu slobodu.

Haradinaj se vraća u Prištinu pošto ga je Haški tribunal 29. novembra 2012. po drugi put oslobodio svih tačaka optužnice za zločine počinjene u logoru OVK u Jablanici.

U Prištini ga čekaju supruga novinarka i dvoje dece.