Novembarski sudovi

Hrvati su se, usred svog studenog meseca, tako raskravili da je to prešlo u euforiju sa pevanjem i pucanjem. I Tompsonom i tompsonom. Činilo se, na momente, da su spremni da jurnu i preko Drine. Bilo je toliko veselo, gotovo kao ono 1941., kad su dočekivali nemačke tenkove. Mnogo veselije nego 1945. Bilo je tada, ruku na srce, tu i tamo, poneko kozaračko kolo, u kojima su bili uglavnom Ličani i Krajišnici. Tako je to kad smo povezani spojenim sudovima. Kad se oni uzdignu, mi padamo i obratno – kad mi padamo oni se uzdignu. Toliko o sudovima raznih vrsta. O Haradinaju da i ne govorimo. Ako nam je život mio.

U našem loncu tog spojenog suda: konsternacija. Šok terapija, prepisana u Hagu. A sve smo mu dali. Potpuno nesebično, za razliku... A onda su se probudili „neutralci“: Ne treba nama niko. Od NATO-a tražimo samo da nas ostave na miru, a od Rusa samo dve stvari – da nam puste gas i da nam vrate Kosovo. Gas da preguramo predstojeću, kažu sibirsku, zimu.

U ovom mesecu je obavljena i obećana departizacija: nisu svi novonamešteni rukovodioci iz jedne partije, već iz više partija. Vladajućih, razume se.

Lideri su opet preuzeli uloge iz istorije. Nikolić je postao dobri i narodni kralj Pera. Samo što se ne vozi volovskim kolima, gde bi ga svako preticao i sekao.

Vučić je Eliot Nes, nepokolebljivi borac protiv kriminalaca u svim redovima. Samo što mi imamo toliko Al Kaponea, da ni njihove knjigovođe ne mogu da utvrde koliko su pokrali.

Dačić je Čerčil. Narodni tribun iz visokog društva, koji nam nesebično obećava krv, znoj i suze. To, majstore!

Dinkić još neće da ruši ovu vladu. Ogrnuo se plaštom Dejvida Koperfilda i čudesno prolazi kroz Kineski zid, vadi zeca iz šešira, pokušava da nas hipnotiše.

Ispostavilo se da imamo toliko hohštaplera, da zatvori moraju da rade u više smena. Aboliraš jednu grupu, da bi dolazeća imala gde da spava. Aboliraš i Džaju, a u perspektivi su poništenja nekih penala suđenih protiv Zvezde.

Jedino što je u ovom mesecu išlo napred jesu – cene i porezi. Turci su, čini se, bili realniji.