Novi članovi kluba „jedan odsto”

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Predsednik Barak Obama je nastavio natezanje sa republikanskom opozicijom kako da se izbegne „fiskalna litica” (automatsko povećanje poreza i kresanje budžetskih troškova), a juče je, ugostivši u svojoj privatnoj trpezariji u Beloj kući dojučerašnjeg rivala Mita Romnija, pokazao da nije zlopamtilo. Ove vesti od političkog značaja zasenjene su međutim trećom koja je ekspresno zaokupila nacionalnu pažnju.

Dvojica Amerikanaca (ili dvoje, detalji se još ne znaju) rešila su sve svoje finansijske probleme i automatski se učlanili u klub „jedan odsto”, onaj u kojem su ovdašnji milioneri (i pokoji milijarder). Posle 15 uzastopnih izvlačenja loptice iz bubnja bez dobitnika, loto „megamilioneri” je u sredu uveče pokazao da su dva srećnika na svojim listićima zaokružila dobitnu kombinaciju i da će podeliti 587,5 miliona dolara!

Uzalud objašnjenja sociologa da su masovne lutrijske histerije odlika siromašnih društava, da je kupovina lozova i uplata loto kombinacija „porez za budale”. Najmanje 100 miliona Amerikanaca uplatilo je do srede uveče jednu ili više loto kombinacija, ignorišući upozorenja da im je šansa za dobitak jedan prema 175 miliona i da je veća verovatnoća da se usele u Belu kuću nego da ih s neba obaspe kiša dolara. U poslednjih nekoliko sati pred izvlačenje, svakog minuta je uplaćivano po 130.000 listića sa zaokruženih pet brojeva plus jednim „dodatnim”.

Dvojica su ipak dobila. Ukupna premija nije doduše nadmašila rekord svih vremena iz aprila ove godine, kada su trojica igrača podelila 656 miliona. To je međutim bilo u drugoj igri. U ovoj, dobitnički listići su uplaćeni u Arizoni i Misuriju, a srećnici nisu požurili da se identifikuju.

Mediji su juče objavili savete među kojima je i onaj – da sa tim ne žure i da, ako je moguće, to ostane njihova tajna. U protivnom – sudeći po iskustvu ranijih dobitnika – počeće, sa velikim izgledima da nikad ne prestanu, da ih proganjaju mnogi sa zahtevima za pomoć ili predlozima za „garantovane”  investicije koje će novostečeno bogatstvo uvećati.

Ovo nije jedina dilema novih multimilionera. Oni prvo treba da se odluče da li žele sve pare odjednom – u tom slučaju na ravne časti podeliće samo 384,7 miliona – ili da im se dobitak u (milionskim) ratama isplaćuje u sledećih 29 godina (sa opcijom da, ako u međuvremenu odu sa ovog sveta, tu slatku štafetu preuzmu njihovi naslednici).

Stručnjaci preporučuju ovo drugo, mada upozoravaju da se ne zna koliko će od toga u budućnosti uzimati država, s obzirom na to da je poreska politika podložna promenama i da Obama namerava da bar udvostruči porez za milionere.

Za ovu priliku (kao i u sličnim ranije), podseća se na nalaze velike studije iz 1978, po kojoj lutrijski dobitnici nisu mnogo srećniji od onih koji se nisu „kockali sa državom”, a u kojoj ima i primera da je iznenadno bogatstvo bilo preveliki teret koji je upropastio dobitnikov dotle sređen život.

Don Meknej, autor knjige „Šta da činite kad dobijete na lutriji”, kaže ovim povodom da 9 od 10 dobitnika sav milionski dobitak spiskaju u roku od pet godina, pa zato preporučuje da se sreća troši na rate.

Onlajn informativni portal „Dejli bist”, deo grupacije „Njusvika”, objavio je međutim drugačije primere: da su iznenadne (mada priželjkivane, ne bi inače kupovali lozove) pare postigle ono što se od njih očekivalo: da živote učine lagodnim i bezbrižnim.

U najnovijem slučaju sigurno je samo jedno: novi multimilioneri neće više pratiti vesti o „fiskalnoj litici”.