Danas deklaracija o naftovodu

Ministar rudarstva Radomir Naumov, evropski komesar za energetiku Andris Pjebalgs i resorni ministri Rumunije, Hrvatske, Slovenije i Italije potpisaće danas u Zagrebu ministarsku deklaraciju o izgradnji Panevropskog naftovoda Konstanca–Pančevo–Trst, čime Srbija dobija paralelan, siguran pravac snabdevanja crnim zlatom.
Potpisivanje ovog međudržavnog akta znači novi, snažan impuls realizaciji ovog regionalnog infrastrukturnog objekta, pojačanu saradnju zemalja na trasi PEOP-a, ali i drugih država koje su izrazile interesovanje za taj projekat, potvrđuju u Ministarstvu energetike. Potpisivanjem ministarske deklaracije Panevropski naftovod sve više dobija na značaju; iz regionalnog prerasta u evropski važan infrastrukturni objekat, a njime će se povezati kaspijski i ruski regioni bogati naftom sa zemljama Evropske unije.

Naftovod dužine 1.319 kilometara prolaziće preko teritorija Rumunije, Srbije, Hrvatske, Slovenije i Italije, a njegova izgradnja bi znatno rasteretila veoma gust tankerski saobraćaj u Bosforu i Dardanelima kao i Jadranskom moru. Procenjuje se da je vrednost ovog projekta oko 2,6 milijardi dolara, a početak rada naftovoda očekuje se između 2011. i 2013. godine. Njegova glavna prednost je u tome što će se kaspijska i ruska nafta dovesti do severnog Jadrana, uz direktnu vezu sa Transalpskim naftovodom, tako da će se crno zlato, koje se sada doprema u Luku Trst morskim putem, transportovati kopnom.

Zemlje preko kojih će cevi proći godišnje će uštedeti na transportu više od 30 miliona dolara. 

Izmenom trase naftovoda koji je trebalo prvo da ide do luke Omišalj obezbedilo se niz prednosti, pre svega da transport nafte ide direktno cev na cev, čime se izbegavaju dodatni troškovi istovara.

Naftovod je osmišljen kao ekonomičan sistem za transport crnog zlata od postojećih naftnih terminala u crnomorskoj luci Konstanca u Rumuniji, preko rafinerija u Srbiji i Hrvatskoj, do Trsta koji je ulazna tačka Transalpskog naftovoda, a koji snabdeva rafinerije centralne Evrope.

Ovakav transport nafte je čak trostruko jeftiniji nego kada se ona doprema brodovima, a čak devet do 10 puta jeftiniji nego kada se prevozi cisternama.

Slovenija koja je do dugo oklevala da li da zbog ekologije pristupi gradnji PEOP-a konačno je odlučila da uđe u ceo posao. Međutim, i da nije – cevi bi mogle proći ispod nivoa mora, tako da bi naftovod sigurno bio izgrađen.

Srbija trenutno dobija naftu samo iz jednog pravca i to Jadranskim naftovodom koji zbog remonta često nije u mogućnosti da transportuje dovoljno crnog zlata.

Istovremena gradnja  naftovoda Burgas – Aleksandropolis i Burgas–Vlore ni u kom slučaju ne mogu loše uticati na realizaciju PEOP-a, jer je potreba za ruskom naftom tolika da će se na ovaj način samo olakšati njen transport u Evropu.

Gradnja naftovoda Burgas–Aleksandropolis koji povezuje bugarsku crnomorsku luku Burgas sa Aleksandropolisom, na mediteranskoj obali Grčke, omogućiće Rusiji izvoz nafte preko Crnog mora, čime bi se zaobišao Bosforski moreuz.

Naftovod Burgas–Vlore treba da poveže albansku jadransku luku Vlore preko Makedonije sa Burgasom.