Данас декларација о нафтоводу

Министар рударства Радомир Наумов, европски комесар за енергетику Андрис Пјебалгс и ресорни министри Румуније, Хрватске, Словеније и Италије потписаће данас у Загребу министарску декларацију о изградњи Паневропског нафтовода Констанца–Панчево–Трст, чиме Србија добија паралелан, сигуран правац снабдевања црним златом.
Потписивање овог међудржавног акта значи нови, снажан импулс реализацији овог регионалног инфраструктурног објекта, појачану сарадњу земаља на траси ПЕОП-а, али и других држава које су изразиле интересовање за тај пројекат, потврђују у Министарству енергетике. Потписивањем министарске декларације Паневропски нафтовод све више добија на значају; из регионалног прераста у европски важан инфраструктурни објекат, а њиме ће се повезати каспијски и руски региони богати нафтом са земљама Европске уније.

Нафтовод дужине 1.319 километара пролазиће преко територија Румуније, Србије, Хрватске, Словеније и Италије, а његова изградња би знатно растеретила веома густ танкерски саобраћај у Босфору и Дарданелима као и Јадранском мору. Процењује се да је вредност овог пројекта око 2,6 милијарди долара, а почетак рада нафтовода очекује се између 2011. и 2013. године. Његова главна предност је у томе што ће се каспијска и руска нафта довести до северног Јадрана, уз директну везу са Трансалпским нафтоводом, тако да ће се црно злато, које се сада допрема у Луку Трст морским путем, транспортовати копном.

Земље преко којих ће цеви проћи годишње ће уштедети на транспорту више од 30 милиона долара. 

Изменом трасе нафтовода који је требало прво да иде до луке Омишаљ обезбедило се низ предности, пре свега да транспорт нафте иде директно цев на цев, чиме се избегавају додатни трошкови истовара.

Нафтовод је осмишљен као економичан систем за транспорт црног злата од постојећих нафтних терминала у црноморској луци Констанца у Румунији, преко рафинерија у Србији и Хрватској, до Трста који је улазна тачка Трансалпског нафтовода, а који снабдева рафинерије централне Европе.

Овакав транспорт нафте је чак троструко јефтинији него када се она допрема бродовима, а чак девет до 10 пута јефтинији него када се превози цистернама.

Словенија која је до дуго оклевала да ли да због екологије приступи градњи ПЕОП-а коначно је одлучила да уђе у цео посао. Међутим, и да није – цеви би могле проћи испод нивоа мора, тако да би нафтовод сигурно био изграђен.

Србија тренутно добија нафту само из једног правца и то Јадранским нафтоводом који због ремонта често није у могућности да транспортује довољно црног злата.

Истовремена градња  нафтовода Бургас – Александрополис и Бургас–Влоре ни у ком случају не могу лоше утицати на реализацију ПЕОП-а, јер је потреба за руском нафтом толика да ће се на овај начин само олакшати њен транспорт у Европу.

Градња нафтовода Бургас–Александрополис који повезује бугарску црноморску луку Бургас са Александрополисом, на медитеранској обали Грчке, омогућиће Русији извоз нафте преко Црног мора, чиме би се заобишао Босфорски мореуз.

Нафтовод Бургас–Влоре треба да повеже албанску јадранску луку Влоре преко Македоније са Бургасом.